ВАИ.•РТВ, липе. ТНЦА хп—пвр. пол. хун в.

на reB0B0MiEYM, на иој-

TiBYMb

нрав

лоиви

вытолвующаа

на

едементы

Henp"piuoe

а присно

cM0TpeBie

провИЫе

вес“шанно

не брегуще

едементов

проповфдавых

звфрь

ziwmoe

образъ

обраща

(фаза

Ipexzozeaia

вонвлюји

по неумному

чрез сдучай

чр случаи

ziB0THoe

есте познан и ура-

зум±ди

6ypiTH

„ва домоустроитедьное ва гри-

дансвое ycTpoeHie".

ДычайД (л 335 М).

„выкончевающаа“.

„на влаги“.

„препозыцыю, абе преду довеЈеИ.

„посредство“.

„а всегда“ (д. 336).

„провЦЫе".

»uorpeHie“.

„не (л. 336 об.).

„нестрегуще, або нехрандще"

337 об.).

(л. 338).

(л. 338 об.).

„ziB0THoe".

„8“рь" (л. 339).

або образецъ".

(л. 339 об.).

„образца“.

(л. 341).

„ganaeHiak.

„по невозможному“ (л. 342).

„образца“.

„по случаю“

„по пфучшемусь“.

(д. за).

„да познаете i

343 об.).

(л.

Общн ormc.•ie рукопаев—си. у Восток 9 ва, Опис. Рум. Муд, М 193,

стр. 241—24-4. Ср. П опова, Ооис. рук. Хлудова, 60, стр. 99—109.