ВАИ.•РТВ, липе. ТНЦА хп—пвр. пол. хун в.
на reB0B0MiEYM, на иој-
TiBYMb
нрав
лоиви
вытолвующаа
на
едементы
Henp"piuoe
а присно
cM0TpeBie
провИЫе
вес“шанно
не брегуще
едементов
проповфдавых
звфрь
ziwmoe
образъ
обраща
(фаза
Ipexzozeaia
вонвлюји
по неумному
чрез сдучай
чр случаи
ziB0THoe
есте познан и ура-
зум±ди
6ypiTH
„ва домоустроитедьное ва гри-
дансвое ycTpoeHie".
ДычайД (л 335 М).
„выкончевающаа“.
„на влаги“.
„препозыцыю, абе преду довеЈеИ.
„посредство“.
„а всегда“ (д. 336).
„провЦЫе".
»uorpeHie“.
„не (л. 336 об.).
„нестрегуще, або нехрандще"
337 об.).
(л. 338).
(л. 338 об.).
„ziB0THoe".
„8“рь" (л. 339).
або образецъ".
(л. 339 об.).
„образца“.
(л. 341).
„ganaeHiak.
„по невозможному“ (л. 342).
„образца“.
„по случаю“
„по пфучшемусь“.
(д. за).
„да познаете i
343 об.).
(л.
(л
Общн ormc.•ie рукопаев—си. у Восток 9 ва, Опис. Рум. Муд, М 193,
стр. 241—24-4. Ср. П опова, Ооис. рук. Хлудова, 60, стр. 99—109.