347

12 мая -Ноябрь. Монастырь Ксиропотамъ.

#тч; То; т; dEt-

диооић#коу,

#atieia рои xai ab&tG 3tpoatd(et,

6Tt ток РУЧОЬ; d7ti6; Пои

тоб ат{ои бри; d1tb тоб хаЕ

tLOUaouitLdYOG уа

латђр тоб

то; h•tOPEt'rou руахоб, xai

то; rtG автоб аи•пеуђ;, 7tdPEE

poyaatipt 61t06 тЬу etxey,

ёхеТУО xal •Пчроуорђ 6i•ny

т-ђу першиз[ау абТОб. ёХЕ[бђ

абтб; тои atopatt

ЕтаЕЕУ ёрхроа&еу rby

xai тобто

ixeTva 6х06 Е5тёУОИУ

тои. ђёхатоу: проа-

рои, 6tt

лапу рои• р-

Итхвтае рёаа ЕК ть poyaattpt

тоб Эротсотфои xai 6tay xpetaa-

Эођу ЕК туа xptaty р-

ОЕ po•nxol rat5t71G

роу*, e57kouaty тђу

xp{aty aoup{rt той xap6yt0G

-каттрер$ои, xal intyo

d7tb тђу xptaty 6t-

ха{шра 61t06 (7F0)oty oi xtoxoi

тобтое Ду

ток xai

eb7di71 та •bptd ток, xat'

ри ОЕ хтшхо[.

глаголющи: Мы, о царю

ако намъ

повелыють книгы ваты,

егда приходимъ въ иона-

стиръ обЬщаемъ предъ Бо-

гомъ и предъ челойкы

сйдителы, яко

живемъ, да будемъ невол-

ники монасти-

ра, по смерты же, якоже

господинъ

вся, елика имать пл'Ьвникъ

его, сице да наслЫствуеть

и монастиръ нашь иона-

ховь своихъ, по

ихъ. Обаче суть н•Ьјисрод-

нацы иди нашы,

иже не хранятъ закона на-

шего и хощутъ и по смерты

нашей насъ васл'Ьдство-

вати, и при (собственность

нашу) похищають непра-

ведно и вещи

и Миду творять ионастиру

нашему, и да никтоже убо

прочее можетъ въ ему

касатися. 9) Паки и о семь

царство мое,

ако обржеся въ хадише-

предречевнаго ероя

Офоманскаго, блаженной,

гдатолю, памяти cv.Tl'8Ha

Яузъ Мурата (его же Вогъ