36

tur. 11li vero et amoris nostri

grato animo, •ut

раг erat, ameperunt, et еат esse

Principis sui mentem demonstra-

runt, ut поп solum сит Serenis-

Simo Саыге, sed сит aliis et Re-

gibus •et Pincipibus Christianis

amicitiam et foedus inire cupiat;

quare p•gratum 111i fore, si а

Romano Pontifce Nuntii mitte-

rentur, $us rei tractandae causa.

Atque haec quidem omnia nota

tibi sunt, qui et сит familiari

nostro in illo colloquio interfuisti,

et verbi, nobis ita volentibus, r•ar.

ticeps fuisti.

Сит igitur quae 0rato-

ribus de ineundo foedere dicta

гущественн"шаго Москов-

скаго Сјмодертда,

но прерожипљ имъ всв на-

услуги, н вм•встј съ т•вмъ,

.утвршпь ихъ въ благораспо-

Верховнаго Перво.

священнйка кь ихъ Госуда-

рю, кахъ то будешь прилич-

но. Cie дружеское изъявле-

Hie принали ови съ должною

благодарностТ и при шомъ

объятии, что Государь ихь

1-tawbpeHie вступшпь

въ дружественный союзъ, не

только съ Св•втМшимъ Им-

ператоромъ, но и другими

Гоеударнми

и потому весьма npiamH0

будетъ Ему , есдв

Первосвященникъ отправшпъ

хь Нему Пословъ стихъ, для

совјщанјн о •семъ Вст

обстошпельсшва взв•вспшы

тебЬ; ибо ты самъ, по наз-

нашему , вмЈст•Ь съ

нашимъ • повјреннымъ , лично

участвовалъ тогда въ пере-

говорахъ съ Послами.

Увјрившись, поим-

врещени , въ исшить По-