l24 впвмъ ититества•

и вои су бил дратв сво—

Арно га иужии (вои Ив» в —дервцъ

Зетсвт и вои се Айпосвдви псводе

TIBio, вио се ваходи у вне), мо п

прьву и ацвшвю Арву схуМу, допупшпмо и.

шастня, да ве вадъ Мхъ тио в

поду и » отъ —иъ в а

ные и оп тугот пхеиева не п в—да в— п•

тде, вн вна ни ваштавв, ни вивазшга то— И

своиу ввову и суду, а по духоввцу вит вхъ тио и

ваши в таво пь е был и водъ Ива Чери—за. И —иръ 1

apxiept отъ вихъ шемена и отечми, а в—в,

сиви фицери дв иво быти оп нвхъ отечмв, в ИВЕ.

То и» допущисмо вметвоиъ и допучио во, дв непо —тъ и•

вави ви (подать). ни ви и Ь—иу, и П

ви на хвваду, ни ва вона, ви на вод, ни на дМву стоку (своть),

пет, п ж—ву ра&тт иву, чту, вмо (и) оу в“дви

и да ввива другот ювета ива, »

В», и съ ыпмъ, пи овавоиъ, (z—i) еъ имею и съ В

су цареви. Дугога извет да ви виве вивавва, ни ипо

(овесъ), ви мвшо, ви сырь, ни ни ххМъ никому у вопвп (въ счел)

дива, взво цо е вожу отъ чити драго, то-есть, одъ Мраза, одъ

иде CBW. И дв има сивому офицеру плата отъ цара — воквода воквохся

ви—в., витиъ• в сикя выю, у nl•

и П ои ирьввл апри почме и

0-0 и стари, • а су своидихи М.вудъ

свое работе, и отъ овога вкхъ шеиени Црьногоув.01Ђ вои бы' трговиву

връ ову вою бы Ьгъ допусбо дару Петру ввдати, да веп ни

Цв—цъ праве давать ввваввв дани вв на твву тртпву, п п

вам, нв .пм, ип довуч•мо, да еу тога: Он

рвущущ П Ч опмитви (впив) пи: три я

цо има сте сед, ив, ив винограда, иди

брдове отъ рыбе, сваи свое иа, ват русовои (хру;бёоПоу) усвишу,

то да е ст подъ обдасть мвтрополита Цетнвсваго, у то мфсви люди дав н

и{ешаю благослова apxiepa Ирдоа се церква ние пуста, а отприђн

маввстыръ а будуђи Турци притисдЙ' Оащаве, и 10 да повои

h да свое ип в будове отъ рыбе, и бацвве, и све свое; д що бы вои царь

приди, и то сваи да има, и да е смодпа ико за свето почивше

левахъ, и каво вож пишу квите, тавви доходахъ узда; и шо смо выя

писали да вмъ ствари ве допуштавамо, оне су Ше поради мховне

а едва да ве вма ни еданъ трехц чов±къ досадить, ви да

судь а xpyro вмъ све допущаио, да су вощи я сл“дви у со

трвдъ съ мачемъ о пасу (поас±) шетати и съ cBien да су вош

предъ свавот смодви писти; а ови дв су вида гтви съ ору-

ziBMb у руцк цара воевать на свою враину о своже харчу, дв

царь приъ Е охово, й воиу• узмвви мачъ и пушка, и то царь џ

две, вадъ е ран; а вацъ е миръ, да не ищу вица у ира, ни царь он