dual. јбЕ5, gmellus, близ

вецъ.

J6Mi, с.“. јбиа.

Ji6, см. јащ.

Јби, с.“. јц.

Јао*сти (отб жел. ф.

кор.

ју*), f., nisus se eontrahen-

di, — fortitudo, robur, соб-

стеен. усије, чтобы со-

единитьсв, сосредотоиться,

— nanpazeHie, сила.

ЈаоКсти-вад, adj. рои. , п.

з. Е. јаоксти-ваити, fortis,

potens, могучш, mit Stirke,

шп.

Јаокствваити, с.“. јаоКсти-

Јаожа.нтб , с.“. јуж.

Јаож, срав. јуж.

Јаожда, rad. сотр., adorna-

re, purifeare, приготовлять,

очищать. Сб предл. паири:

асс. part. praes. act., 1, 2.

Јаождб4ра (јаожда), п., quod

ad purifcationem refertur, ри-

rifcationi, jastifcationi in-

servit, очиститељвое сред-

ство.

Ј рја (јаождј;ра), adj.,

п. s. јаождб{рјб, purifcationi,

з. justiacationi destinatus,

понежащт опра.

— јао-

ждб{рјб ашава, der sich rei•

nigende Reine, Шп.

јаождбтрјб, сњ јаождНрја.

Jio•uh6, с.“. ji.

Јбис, ст јад.

Рату (бр&), п. з. ратус, асс.

ратуи; 1) tempus defnitum

diei, петре, тапе, meridies

cet.,oupeJlMeHHoe время дня:

утро, полдень и т. д. (срав.

Санскр. Рту); 2) geaius cer-

to diei tempori praesidens, 60-

жество завмывающее опре-

дженныиъ времевемъ дня;

З) rector, dominus, глава,

господивъ (von der Wurzel

gehen, sich erheben,

шт. Gl.).

Ратус, сл. рату.

Ратјм, с.“. рату.

Г., meridies, пол-

день. На Дреене-Иерс. над-

пис. rucbapatiwi значить:

днемъ, —

отб тиы ру-

чаиати (с.“. руч), день,

(буке. властител лучей).