Ефр.

93

епихЪ хриспйявЪ своимЪ пятномЪ ; а въ

zomopt торо» пошлетЪ ИгуменЪ съ брат»

ею сшрцовЪ и людей своихЪ и крестьинЪ

чет вувиши или что продаши на монастыре

вой запасЪ , и шћхЪ городовЪ намђсоницщ

Наши и ихЪ на тЬхЪ старцахЪ в

вовасш ырскихЪ людехЪ и на кресшьянЬхЪ

явки и мыта н тамги и иныхЪ ни Кото.

рыхЪ пошлинЪ ве емлютЪ, а Намђсшницы

мов Tomeuczie и лошадей у нихЪ

въ вровяшев\е вываши не веляшЪ, и продажи

вмЪ въ шопЪ не чинятЪ ; а и пра-

и доводчики TomeMckie и

в Пошливники и Ьздоки или чей

хво ни буди ве званы на пирЪ и ва брат•

чвву въ нимЪ пити не ходятЪ ; а вридетЪ

въ пиЪ хто ва пирЪ и на братчину пити

ве зивЪ, и они ero вышлютЪ лонЪ безпен.

и; а не пойдешЪ вонь , а учинитца какова

мао ша ему гибель платили вЪдвое

суда в безъ справы. Тако же есми

вхЪ иваловалЪ, пойдутЪ мои Воеводы, или

пи дђши на нашу службу

Едоки, чей хто ни буди, въ тЬхЪ

креснљянЪ сильно

Е ставятся, и кормовЪ и подводЪ и про.

ЧивовЪ у вихЪ не емлюшЪ. Тавже есми