94

Ефр.

Игумена съ 6pamieo пожаловалЪ , что МП

билЪ челомЪ , а сказываютЪ, что ихЪ и

вхЪ крест»янЪ даютЪ на поруки и сроки

наме пываютЪ БЗДОКИ, да ихЪ продаютЪ

въ безлЬпичныхЪ дђлехЪ, и НамЪ бы Игумена

съ пожаловати дати имЪ своего

пристава данаго одного опЉ ни.ЧЪ ђздити и

во нихЪ , и срокЪ бы имЪ намЪ пелћшж

виниши одинЪ въ году. И Язь Князь Ве-

Игумена Леонт•јл съ пожало—

ралЪ даль есми имЪ своего данаго пристава,

пББчего Звђринца Василљеад , а велЬлЪ

есми ему иихЪ и пе нихЪ Бздити и на

воруки ихЪ даваши. И приставЪ наш Ъ

даетЪ ихЪ на поруки и чинить имЪ срок Ъ

стати передЪ Нами на Москвб на Креще-

Hie Христово. А опричь того ванаго при-

става иные приставове на поруку ихЪ не

даютЪ и сроку на нихЪ не наметываютЪ

опричь moro сроку; а хто ихЪ даст Ъ ма

поруку опричь того данапо моего пристава,

и Язь имЪ кь тому сроку Ьздити не ве-

лЬлЪ ; а хто на нихЪ возмеп:Ъ не по тому

ихЪ сроку безсудную или правую, и та

безсудная не въ безсудную ; а cio

мою грамоту хто на нихЪ что возметЪ

пав чемЪ ихЪ иво6иьиоЪ, и тому ошь