672

КОРН.

hiaaMbt, веЬхЪ АЬАЪ Честнћйше , Еже кь ББ;

жественному [1bHiro й славосло1йЬ всегдА

Он: Ъ пЬн1я же до отпуста из]

Церкве не исходиши никому; кромћ

и нужды и нужнаго монастырскага

Ола; и егда паки въ церковь ,

за поклонимся Игумену , или по клиросомЪ

прося, и паки стпояти со вииман;

емЪ; якоже и Прежде написа.хоАЬ. Ничто;

же убо можетЪ шако Вога подвигнути

*нђвЪ на ны, якоже се, еже въ церкви без;

чин1е и о молитвђ nepaabHie, и еже о нтлЬп:

и суетпныхЪ глаголашй; лучи.}е ест В

паче не Арйходити,• неже раздра;

жаши Господа. И индћ глаголетЪ Божес:пвен:

не Презри убо

жое Писа*бе:

Ьлужбы, да не прёдамЪ будеши въ руцђ јрагУ

Ивоихъ:, и ПророкЪ рёче: л

p,tii ТОСЛОДНе (*), и иже

же тјочишаетЪ Божественная честнђ ;

внога ина о семь рекоша сшрашиђйша

Отцы. рави 6pami6, стоимЪ въ

на пђ:йи со страхом.Ъ и благочин!В

е ) Хер+:л.• гл. ,'rB. etH. 16.