28—29 Марта.

море.

185

Hejtm, си есть Господа нашего 1исуса

Христа, и не хотьхомь да безъ въ толь вели-

праздникь пребудемь, аще 60 и въ вся дни сухо-

жихомь, понеже поминахомь ce6i, како роди-

сродници, други и вси

въ дны торжествують, пирпжтвують, ядуще,

и поюще вь славу Христа вд)есшио. Нарвахомь же и

ми еже простев именуися кроив, и уваривши

оную, покропихомь едеемь и адохомь вь славу Божую

п наситихомся. И“хомь же мало и вина, еже прине-

сохомь вь тиквици • со собою отъ села, и растворивше

сь водою, пихомь доводно яко довд±ло чрезъ весь день.

Заходдщу же словцу, припловоша кь намь на брегь

корабленници ради води и о$тше насъ, сожа-

лишеся, слишащи отъ насъ о вашей нуждћ и суетномь

нашомь трудф и взяша нась со собою въ чолнъ, при-

везоша вь кбрабдъ и нощевахомь тамо. Заутра же, въ

понеделокъ, Марта 29, паки начахомь оскухЬити вь

хл±бъ, мало 60 принесохомь со собою отъ села, и мо-

лыхомь капитана корабля, да прдастъ намь отъ суха-

ровь, дающе ему п±нязи, онъ же отъ нась

брати или не хотя, даде намь по милости своей, яко

на два дны прекормитися. Ми же, взявше 0Hie сухари,

бдагодарихомь Творцу нашему, яко чудеснгђ и нечаянтћ

промишляеть о насъ, и на Того всю свою положихомь

надедцу. Да не будемь же ненавидими всегда вь ко-

рабли чрезъ ону непостоянну фортуну морскую, с'Ьдяще

и да въ возможемь творити обичное свое пра-

вило, далече, яко за полпоприща

отъ корабля, на• единь 3'Ьло обаче

холмъ, на немь же каплица вь имя Святытеля Христова

Николая, отъ камены созданна, стояше, и образъ его.

немь тамо вселшеся, жихомь, аки пустинници, су-