324

Монастырь Ксиропотамъ.

1744 г.

[Ар *ёрои 6t6dyat. п5Ихч-

оеу paatieta

5at(0tdxoy 7tepi тф

аоеДфои

Разй{бо; тсооххвр{а; тар-

Нуоо те[т.

xai тар еброу а5тђу тоаобтоу

хатпбчеадупу xal беа-

56aat

то: xal

•il Seoat{7tt0'J

рои reaaapdxoyra

Entaiat то) •xetph#ou,

убу бе Ечрохот#оо

бате :.'ђђе те{хои;

7tpbG xaiatxyata;

1EtpbG

xai аиуертф eiG тобто хриза-

РАН 1 тф

тбу ?Йоа69ОУ 1tabi(P тф ао-

ОЕ0б auydpaet xat xdptrt фхоИ-

даа уаЬу те xal

херехаПђ xai ёуђбта; хриао0-

гутох, xai хопа хриабхаата

iyta, xal хаХ6ншта, xal

хризоб i•rta бшхоз:бтчра

абтф xal cepl

a6tby otxotx Ееубуа;

ђтрађђ xal xpa#axoatpdnta

6td ход; е?аерхореюи;• itt

тати, аки ВС'Ьмъ выновнуо

cnaceHig.

Еще же, по Оей, и Живо-

творящаго КЯжта всент-

ное Древо почитати и по-

клонятися подобаеть.О семь

60 рече пророкъ, царь Да-

видь: „Вознос%те Вога ва-

шеш и кланяйтеся подно-

ногу Его, яво свято

естъ”.Сего убо рады,и б д а-

гочестивое царство

м о е тщащися о подданныхъ

своихъ и о всжъ, ЯО о

ныхъ твордщы предъусмо-

трЫе. Понеже законъ есть

всякому еддину и варвару

даже до крове за своерод-

ныхъ подвизатися; законъ

же паки паче онаго

благо и свж-

повелгћваай всякому

дати себе за друга. Благо-

волы царство мое въ

отецъ честныя A90HcRia

обытели приснославной ца-

рицы дТвицы

обновити САНЫ, ибо обкњ-

тохъ ю сице до

сораввенну и выся раздру-