24
ЗЕНОН КУЗЕЛЯ
k0PBiH не cT0iTb одначе в осередку угорського ци-
клю, акби можна ся. Се ваймае його батько.
Йому припадае далеко родя.
про MaTBia не знайшди такого приняты, як niCHi про
його батька1), i' тому скоро почади забувати ся або скорочувати
тра и овић ор. cit. N. 34, 35, 36; Hrvatske narodne pjesme, skupila
i izdala Matica Hrvatska. Ј. Broz i St. Bosanac, ЈипаёКе pjesme, 1.
Zagreb 1896, N.. 60. Сат Lazar i. Sekula, N. 72, 74, 75, 76, 77, 78
(а численними П, 1897, N. 63. Чубро Ч ойковић, Шва-
нија церногорска и херцеговачка. У Лайпциту 1837 N. 159 ; Сриске вар.
пјесие. Пркупљене по Босни. Збирка Косте Рист и Ка 1873 с. 99 N. З.
Ћ. Рајковић, Сри. н. п. 1869 с. 125 N. 169. katiaH0Bckii, Па-
мятники болгар. на». творч. 1882 с. 329 N. 148. Сборникъ за народни
IV с. 64; VI с. 50. Миладиновцы, Бжј1гарски нар.
пгЬсни. Затребъ 1861 N. 143; болгар. нав. у M5chala ор.
cit. стр. 138. Слово н ь, а Будим стали улюблениш
у сербських, народних uicHax. Хочу дише подати kiJbka
Нема лепшег града од Будима, Ни дебљега лада од јаблана.
В у к. С. н. п. к. нове виданв 1891 с. 385; ProSe6ao lijep mlad kroz
bijeli Budim grad. Marjanovi6, Hrvatske пат. pjesme, Sto se рје-
vaju о gornjoj hrvatskoj krajini i и turskoj Hrvatskoj, 1, 1864 с. 175.
Se6er Marko i Jandrija zlato, Pod Budimom plandiite 6inili. 0tiSte se
stina od Budima i т. д. ibid. с. 194; А ta tvoj puntast nos med
li#ca usajen, како i Budin grad merlidi ograjen. Fr. Mikuli6i6 ,
Nar. pripov. i pjesme iz Hrvats. Primorja, 1876 стр. 165; Завршил ви
се свети Илија Од Будим града краљева Керна. Ястребов ъ, Обычаи
и йсни турецкихъ Сербовъ. СПб. 1889 стр. 81 : Сина жени ив Будит
девојкои, ibid. 357; he одиме в Будин по њевеста, ibid. стр. 433; Miko
Вебе ро Budimu gradu... Тет ти veli budimska devojka•. (Hrvatske па-
rodne pjesme, Sto se pjevaju ро Istri i kwarnerskih otocih, preStam-
рапе iz „NaSe Sloge“. U Trstu 1879 с. 37, також с. 96, 97. Гл. ще
у В ука Ср. н. п. 1, стр. 458, 233 (у Будиму граду чудно чудо кажу),
385, 418, 417, 419, 422, 452, В у к, т. V (нового видавя) стр. 196,
027 i т. д. Будим ска дјевојка i будив ска краљица приходять
у сербських тенях яв стала фраза. npuipiB мохна би навести богато ;
обмежу ся на чисто сербських. у Ястребова ор. cit. вапи-
сана з Дибри тсня про „Сон 6YJIuck0i кралиц1И стр. 478. Тамже стр.
357, 433 i д. Вук т. 1 469; будимска краљица в ka8iLi Да-
Вица 1869 с. 494 N. 30 i т. д. Слово Угри н, Маџарска вемља
i т. п. також часто в сербських, i чорногорських
Уже в тих upuipiB может вносити, що слово
i понятв Угрин, Мадяр були дуже i коли так за-
гально приняли ся в
1) kpiI иро 1вана i перекави. Доховала
ся i пословиця: встрадао као Јанко на Косову“. Гл. А. Г ав р илов и К,
Белешке о варијантима сри. народ. песама. Годишњица Николе Чупића.
Књига У Београду 1898 стр. 264.