72

дась оубишеся съ вои его; оубо аще хо-

щеше шаи вдемше наше единъ по единому изы-

демь ошъ предћлъ ихъ, да не съ шЬлесы и душа

погубить. рђша: аще въсхощимъ Шиши

тпаимъ же образомъ глаголасше, и оувђдшпъ cia

яже хотяшь на насъ 3HaMeHia злаа

поназаши всяко вђсше. Единъ же отъ нихъ моужь

нЬжшо имянемъ Ерванъ, моужь заноноучишеленъ

и злодђйсшовенъ, всяко вЬднще до конда

законъ, наоученъ же и внђшнему HaRa3aHiro, ошвђ-

Даше нь нимъ: вы вси суешнан глаголасше, иже

ничтоже подзующе насъ ради предположивша ;

аще оубо оуслышише мене, придете и речемъ дарю

и про:.

Первое Обь. вшой рунописи принадле-

вишь Ланрозу , хранишелю Берлинской 6I16„1io-

шеяи и извђсшному полигистору прошлаго вЬка.

Въ ср. (или Греген:Џн) Омириш-

снаго описываются upeHiH его съ 1удеемъ Гер-

ваномъ: въ Греческихъ издийяхъ сихъ пре*йй не—

досшаешь начала, Лажрозъ перевелъ ero съ Сла—

вянснаго на и досшавилъ Фабрщ$ю аля

въ ero Bibliotheca Graeca. Въ письмђ нь

эшому ученому онъ утверждаешь, чшо Славянская

рукопись ошносишся жъ XIV вЬну ;

но знамени—

шый полигисшоръ ошибся, она не древнђе .XVI'

накъ по почерву, шань и по языку.

* Вошь чшо писалъ Ланрозь нь Альберту Фабрип$Ю по

поводу вшой рукописи: »Сит in Bibliotheea tua graeca

Patrutn etiam ecelesiae rationem habeas, Gregentii 16rte dispu—

1ationem, диат doctissimus Lambecius curis suis dignam сеп—

suit, поп negliges. Eam in mauuscripto Slavonico quadringere

torum fere annorunt integram babemus in Bibliotheca regia.

T6tt.nn i11ius scripti inHium mu[tis foliis constans, deest in