112

Римъ.

1724 г.

О пресловутомь град% Рим•Ь и о

моемь нь нему.

Пришедшу ни яко за три поприща недалече, кь мно—

гознаменитому и богоспасаемому граду Риму,

града з±лоъ BeTxie стВни k8MeHHie долго, даже до

саиаго града Bp0TmeHHie и недалече ихъ текущую Р'ћву

Алку и узку даже внутрь града; идохъ же путемъ зна-

менитимь отдалече наченшимся, иже бяше послань ка-

менемь л±по и гладко и шероко; при пути столпи та-

ковы стоять, на ee6t табјшци мрамор-

Hie, аки зерцала гладк:е, на нихъ же подписи,

коштомь и cTapaHieMb посла-

шася nyTie 0Bie. Тазе идохь npewpuieMb долго, лгЬпот-

Hie доми, виногради. садове, источники имущимь. И ви-

дгЬхь Римь зтдо много красень; много 60 услаж-

дають 3'ћници 0Hie церкви древнимь cq•poeHieo,

високо и пршгранно съ многими главами,

и Мдјю покровенна и на себ крести

имущими, такожде и красно висоАе полати.

Пришедшу же ми близь града, вид±хь его огражденна

каменною сйною единою високою гладкимь и кр±и-

кимь јфломь. Таже вратами, искуснимь худо-

жествомь отъ великихь рыннихь каменей устроенни-

ми, и идохь улицами далече, хотя кь средогра-

на пляць, си есть на базарь или на ринокь, да

тамо н±что въ промишлю, приближаше 60 ся по-

луденное время, кь тому же Охь гладень и утруждень

cit до 3'Ьла, шествовахь 60 непрестанно чрегь день и

нощь кь м±сцу, сна не вкушая, кь тому же хотя узр#

тися сь пелгримами, и впрооити о сьпутнику моемь

бившомь Тустину; •но не могохь ускорити до полудни,