378

Монастырь

rotG ЕероТ; d1tOTt6i0k

б x6pt0G ёувтеаато. et обу 6

xptatb<

6t6aaxdiotG xat xipoEt, Дрихе;

бё xal 8tUaxai0', apxtepe6at

xal iot1totG xot#at xat ёуарё-

ток abtok хата Геађохђу т-

рётсчхфа;у те xal

7срех6утак бра тот;

беосрфок xarpaot, ток хбзро

xal та 1 d1toraEag-

мое; xal t6(otG xal t6ta арчаа-

lL6votG, xal тЬу атаирђу ёп' б-

dpaNyotG, xal a5r06

2, dEt0')y

арро(обч;, xal ёуђехо-

t.L{YTiG з dt.poon6y. тар 3tpb;

a6robG тчхђ xal etG

адтЬу бу xotyby без-

xal хорт ina06y

xal SE6y. ток бё те

бубхоу

ха). •tpaqetaty byopaar6)G

одрауоК, xal Етрау Зби-

0"ёуок ЕК xal

хоб брои; dxpbpetay ПЕ-

тб»ј dya@aty, ђуётхаухо

[hi&etay, Ех ђхооае

бёои хаё het-

ат:оуёрееу xal

б тар хобтои; d-ra-

1744 г.

васъ, Мене любытъ, сва-

щеннымъ Апостоломъ Гос-

подь запойда. Аще убо

Христосъ ученикомъ, уче-

ницы же учитедеиъ и про-

пойдникомъ, проповћдницы

же и учитеды apxiepe0Mb и

пастиремъ и до-

бројфгелнымъ мужемъ по

препослаша и воз-

Астиша — приличн•ђ убо

подобаеть богоноснымъ от-

цемъ Mipa и язе въ Hipi

отрекшымся, и своихъ и

своя отвергшися, и кресть

на рамена вземшымъ, и

въсгђдъ Его грядущымъ,

достойное явыти

Tie и честь, елику нощно

воздати. Ибо яже кь нымъ

бываемая честь и благо-

склонность кь Самому вос-

ходить общему Владицгь

Господу Вогу нашему 1и-

сусу Христу. Вогу же себе

отъ юносты вручившыхъ и

написавшыхся именно на

небесы, и камень имущыхь

вм±сто покрова, и на верхъ

горы доброд%едей возшед-

шыхъ, отнюду же помощь

было: тф ТЕ тог;. сл%дуетъ: ток хьа:доу xai

YOt; X3i

было: