12 Маа—Ноа6рь. Монастырь

385

xdpo;oy, Ei ОЕOР'.'ау xai

Еттор{ау хаё хрозхбутр{у тои

тбхои, ха;. "0Уђ; xai тоб

брох, 6yeaouaty oi роуахођ da-

хаа[о; тоЈтоо;, ха;. т-

Р.Йу xai Eeyarorety, (6; E?txr6y.

ЕЕ 6” dxorarty xdapou, xai

doxiaeo;, ха} ёршта

хшр+,аео;, Ебу

ха;. пара-

iapVxvetv ёутЬ;, е7.7ЕР

хаубуа, xal тбхоу, ха;.

t3XOtariy, ха;. xotyd?toy

учђ; 6tar•npe7.y d7tapdi3ar6y

о? ёрхбреуое. тобто ха;.

б Ttapt.by хроаб7оиПо; Х 6 т о G

?aatieta; Н и

ёнауиау агоу(оизау, ф

xai табтч; ЕДОЕ#; ха;. бео-

т:рфХптоу xpdto;, та

оиу#о; 67teawiyato, хата тЬу

харб•ла .

а нуЬ; iv6.

t7. ТО) о 7t ётоо;:

'АХёЕео; ё у Х рез х ф тф

0 Е ф l3aatiebqxal

abroxpdrop а уа-

toii;, i?ipoy ха;. тера-

брёта; хору чуб;.

Путешепв{в

тогда и под-

тверждаеть царство мое

и за аделфатъ свой дава-

ты въ ню по всякъ годъ

денегъ Вогомъ хранимой

печаты своей, нарицаемыхъ

комнинатовъ, тисящу. яже

долженствуетъ священнћй-

киръ и по

немъ начальницы обытелы

сея, посилать и

на всякъ годъ отъ Бо-

гомъ соблюдаемой

царства моего же

и нимало лишенвы. Запо-

йдаетъ убо царство

мое, и завгЬщаваетъ

темь своимъ и насјЊдни-

комь 1, имущымъ царскую

высоту съ Вогомъ насл#

дити, и неруши-

мый храниты сей златый

указъ царства моего,

въ еже не лишаты обытель

сицевыхъ тысящныхъ

денегъ, но даваты и исто-

щаты ихъ безъ

до конца слта, за адел-

Фать вашъ, якоже преди-

зйстися, да я тыи съ

намы мзду равную во-

„И преемвикомъ его“.

111,