174

д татовъ—отсуттвЊ однМ—ой орграф. оп

тош,• что, во ври uTaN6Hia словарей, юго-олаванькаа орг*.а

еще не угтиовииь окончатељно. Въ описываевый нао zepio»

времени нвсивогр*а свииа ваи±тннй вдерхь. И—

Мачрничъ и Увервичъ, ивучивъ нарЬчт

хорошо шнатишиись съ овейскии азыван, издии За-

и

въ 1842 году на н%иецкомъ и хорватсвоиъ пывахъ В-

цецко-ииирдт WOrterbwh» и

словъ, витыхъ кавъ изъ древнихъ письменныхъ

такъ и ио народит говора. Эгоп словарь виолнтв отвиль

60BHiaIb сювренвой итературы.

За E0MEierb учмннхъ на иаинсвт язв“, ЕВРДИУ

разовто, понятно, не могло бмтро подвигатьса в—дъ. Пттау

об

копрые изъ юго-иавамскихъ ncaN.xeI Мратвпи внпаЈ0

cocTaueaie у“нхъ посМй на нардниъ азям. Дицапи, по-

на

трудившиива на новь :юприцЬ, быт.

Селиш (Драгутинъ), умершт въ 1848 году, получившт

o•6pa80BaHie въ загребской римско-католической c,eIkHapiL Онъ издал

ученые труды: «P00etak, napredak i vrednost literature

itirske. S kratkim geogra00ko-statisti0kim opisom Ilirskih deriavah.

Zagebu. 1840.» «Zemljopis pokrajinah llirskih iliti ogledalo

U

zemlje, па Којој pribiva narod ilirsko-slavjanski, s priloienim, kra-

J0brazom iliti тарот. U Zagreba. 1843.» «Zemljovid Europe и

Веси 1847» «Zemljovid carevine austrianske. U Веси. 184Ъ.

«Riebnik slajanskih onih imenah Која и zemljovidu carevine

austrianske i juine Niemadke, zatim Svajcarske, Talianske, еит-

pejske Turske i G6rbke dolaze, Како se и stranih jezioih zovn. U

Веси. 1847».

Мажуринич (Антонъ), его ученые труды: «Temelji ilir•

skoga i latinskoga jezika. Zageb. 1839». «0smana 6undulideva

riebnik. Zagreb. 1844».

Ваттара; онъ ивдњдъ въ Зат въ 1845 году христов-

тв подъ ваглајиъ: «Novo i p6rvo pedatanje izbrane biblotele