зев,

Н гн врыи{рю отд{дё,

вы увез“).

zenztE%2 топб1,

И{еп во s6t•a1;

Нидж :

d0i п Tdss,

ид съ топвпп ,

•ТопЙпп по гьр*аР»

Е и sh•e;

Диаб ч•дКрп'

сво“-то ипп доао±в?

д*иаж:

«0i, ив, п так, ф•Ни!

«Ив в доаоЊа8,

аИо ив ибо вбио то.»

Уе• св khuo-ro исв',

Н фнл4пз упри:

(Й, ив си

Которыа взалъ.

в Древнее љ, какъ гь свтљнЬ

пне буди ви по Суха,

иВаь одлши да пивко ино,

ипа Еш ива дана мейдана.»

Ал' Вилип пе саушаше Марка,

га уд'ри у руку,

Те ву Ми чашу позлатвну,

А му вино.

Кад то пдв кралвватю Марко,

А он скочн од имлв па поте,

На Маджара юриш учиппо,

Нагову му саблю уграбио,

Те т нёпе Марко ударно,

Удари га по десну ратну ,

Раздж»и га ва седлу Ойноме...

Нае пну, одсвче му главу,

Па в шан баци у Ынииџ,

Оде nyw двору Видипову,

Те ву Ми бвелу ризницу,

Из ив Марко повдио блат,

Иа друмом пвпюти.

3 По сппн•; по го*ть

Допускаемъ не только бише, во даже биеше.

5 Что бьешь меня топузина—ть.

0 Сь винительнымъ: систр“ъ на Филипа.

'I Ршмышладъ: ударить ли Филипа стимъ маленьквиь доложакомъ?

8 —ДотжАб—Тб. Не дорогь с«удъ (ударить тебя), а жаль вина.

9 ушел.