НИЛ,

245

ого поже фелабу -мћау• м уйокоев?е поааа

ему, Сей рече, чвцЪ изященЪ д учеюе

премудрыхЪ ; и аще наединЬ, или съ учено

комЪ; тако повёлЬваетЪ творитв, [Аще же

вЬряа, рече у.ченика имаши, онЪ убо Псал•

мы да тла•оаетЪ ты сердцу . внемлм.

МечшакЙй же, зрака В образа видЬнћй не

Bpiex-tn никоегоже, да ме прельщень буде•

ши, Мыслеваа же парен\а бываютЪ0 etaa

й АЬйетвуетЪ

и умЪ стоишь въ сердци

молишву, рече, й ни единому Cia покаряюш•

ся, развђ свершенымЪ ЁЪ Дусь СвятЬ 5. еже

яе парита доспЬвшимЪ о Христђг Icycb и

ее убо сей Преподобный naro.aemb

яко

еамЪ отъ йскуса разумђвЪ сихЪ ; ясе тща.

и мало Псалмы

Aie о молй.твђ творити

Ba-tei«atid' ради YHMHia, й тропари покаа•н•

ям безЪпЬсно, по словесй ЛЬствичника, яко

ме въспоюшЪ ДовлЬетЪ 60 имЪ сер•

ечнаа болђзвь BbBece*ie

яже о благоче•

саБи бывзема якожЪ рече Святый М грк0

Й теплоша духовнаА кь радости и утђ:пе•

влю ш%мЪ даема, - ПовелЬваешже трисд,чпре

паголатЙ на ВсяКО hbHie

й Шллплу•йхљ по

ЬЕет•да, по чину древ•ййхЪ ОтпецЪ Варсунофјв

м Д.ёийохв й прочихЪ. А еже Иногда Злапто•

рече УставЪ полаж•аа часЪ