57

а) CTapmiii его сыпь быль Чучи, отъ котораго

происходятъ вст Государи и Принцы,

въ О Чучи разсказываютъ, будь

то его мать Бюрте-Кучинъ была беременна вмъ,

когда Мергиты ограбили ее, и послали кь Авевгъ»-

Хану, тогдашнему ихъ союзнику и другу. Сей оказал

ей й милость въ память старой дружбы съ

отцомъ Чингисъ- Хана и npi06pbb т%мъ право

на признательность посхђдняго. Какћ сокро Чин-

гисъ-Ханъ получвлъ о томъ отправилъ онъ

кь нему Себу дљда , Челайридска—

съ требовать назадъ его супругу.

го ( •

С) Такъ надобно читать и въ Uebersicht (стр. 32), гд'ь слова:

Себу дтда выпущены ошибкою. Г. д'Оссонъ (стр. 355, а ве

cip. 276, кааъ у Гамме»а) Изъясняееь Чучи, основыбаясћ ва Ра-

словомъ hdte, что не справедливо, и нааывает'ь

Дебу: «ип individu (Мир.хавендъ.ь ЧВЛОВЉКб» нљкто), «que

Temoutchin ayait eharg6 de ramener». Мирхавендъ,

(стр. recto) принимаетъ въ смысл•ь: ојњч,

т. е. npimcagtuii вость, а Г» Гаммеръ, ОсьјЛясь на д'Оссона,

Мирхавенда и въ

Рашидъ-удъ-Дина ,

смысхЬ.• гость, или неожиданный пр:љзжы•, это опять не

справедливо: ибо Рашидъ-удъ-Диаъ этого пе гойоритъ, что

Ьйдно Изъ м, Uebersicht, отр 32, 33. Всеор± ПоегЬ

того Г. Гаммеръ перепуЬняетъ выраженЈе unerwartetef АпК0т-

mling ' на unerwarteter Abkijmmttng (ne0ik1maHiiblii потомокъ)

ибо первое зиачете больше не схЬдующимъ

его словамъ: «Die beyden erslen (0gotai und Tsihagatai) пап—

nten ihn das Hurenkind, und T011ten ihm den gemeinschaft—

li chen Valer streitig machen, vermuthlicht veil die Schwan—

gerschaft seiner Mutter nicht ganz ausgemacht war». Но см.

Uebersicht, стр. 31. Зд•Ьсь видно, какъ и прежде, въ с.аовВ

Гурешљ. что Г. Баронъ ошибается. О семейстЈЬ Чиигисъ-

Хапа св. Ssanang—Ssetsen, втр. 111.