у ју.у дав осв—у,

Мопв Ивы, ни ма— вв двжв,

А де*а ваак

По оиичаАв —твы, жаацъ беретъ дукъ пцчьевъ,

«о до .СРДИВТ, в ставоитев въ

иружовъ« ДЬушаи хияТъ тиругь мго съ

в вь то ввид каждая оравтоя выдчвутъ

еоаомепу. Кто выдергиетъ, тођ быть ва мужеиъ.

Дв а'мтио тавке саамке, тапе,

Да нцамо, во he с кып да се Мио.

Ватајте се танке сиамке, танке , тававе,

Да мадемо, ко he кому у cpeha пасти.

Коме старо, коме младо ком' што cpehB аа.

Било старо, било мамо мобиЬу га ја,

Косе йе he полюбити, убво га Вог

Убип га света Пегка Параекапја!

nynrrajTe ее, 6ate руке пе држите се,

Косе с више уватко, да се любимо С)

3uygauckie Славяне, весьма богатые вт.

цростосердечныхъ чувствъ, обнаруживаютъ ихъ во всеи

своей жвзви, свовхъ и работахъ. У вихъ су-

ществуютъ поговорки, и швсви, даже па

— Въ PocciB равно существуютъ свои

самое кушанье.

и п%сви, но взв%стны одному народу.

МНТ сдувалось много разъ саышать на мно—

вещи, по время изгладизо изъ моей памяти, а об—

стоятельства не дозволили собирать ихъ.—Въ Muopocciu

С) Караджичъ ; Народно српс;е пјепе, Имп. 182' года кн. 1.

6. $i.b7.