въ юр. тазе, ' «утоавтьаа»,: т: шог—ть.

Святое.лавъ, шо пьсви , итоной, :прпеџтзвъы •хр,шы-и яруги

и ч»; ебемрааддъ землю .тш.зовацт:о$ дреа»твдъ: •въ:

ш—разнуюь цертву.Т.педыьную Ср. Чубик. М, 94Вк••

« Чим же тој свыт захрашајетйьа:

чи горами, чи долинами,

ИИ ' веливим\ (высокими) мбёи.Чами?» ' ibid. [С, 178:

« Щчо, р. датечва доволы,ј

удьудч рыџдо=-гульати вуџлчво»,

ibid•. У, 543'(вар: 525):

•Ој појду ја по гырочцы,

ој глину ја у провалые —

усым похрувечвам• хороше живетьсьа,

тыльно иоје безталаньнье». —

ibid. 261:

«Бодај води самн иронии:

возовали јаии во польуј .

В-вучають, серце, :i3. т“ју,». i\d. 78:

Водај таја степоваја могила запа;ја:

шчо2м пыд неју жито жала,

. = ib. 310 (вар:• 34$,

ј доаьу потерьала»

вемльу выду—зити це стану».

468)

жара. — блага. жиръ —пажить. 1езев. XXXIV ' 14, но

сп. ХУ в: па •а{ироу блазЬ напАе9 А

ХЫХ. 9, въ

Нарем.• ) 2? i г: •на вс4хъ поуть.хъ пожироують, и на ви;хт,

ств5яхьь жиры ихъ. -2- Псалт. толк. XI в: уаво' въ

демоньсц•ьемь• жироуытъ. —3лдтосТО.' ХУГ в: •doTltoyiq»ute

сь всею B.tdc*ii0 овцй жировать (В).

- ср'. Чубик.'у, 7257:

мыј милиј по ЖИРВЛИНЫ '