стоянь мидукъ:

Забреждаиея сез айдуци4,

Изишли саз ив Заб—е,

Та т5 пошли низв Моравт :

Напе иде хайдук Осман,

И по негу Шемишрче—тоВ ;

Ручок ручет[0 у Иетрвци,

Та с.а5 пошли у Павловци,

Да паленн, да харан1В.

Догледа и13 хайдук Стовн,

Милну сестри отготри:

«Дай ми, дъгаш пушкат.

«Джа пушка, острат сабаГ5»

Пушка пукна, Осман падна1 ,

Фтора пукна, Шемшир падна.

Оггуда же, съ тьии же особенностями; Забреже—деревна и шанецъ

на Сав•ћ, недалеко Палежъ: отсюда могли идти по МоравВ; пре:нн.

изд. Вук. пжсень (т. Ш, ЛГ 33) иаъ Мачвы авлается Османъ , а

Мачву преимущественно стерегь Стоянь Чупичь (въ посд•ћднее воз—

craHie Сербовъ); пьснн могла произойти изъ твхъ краевъ.

2 Ожидалось бы Забрежяне, изъ Забреже. —

3 Все. —

4 Обыкн. хайДути.

— са, суть. —

а Вдоль по. —

Морава, пушка, остра.

8 напрљДа, впередъ. —

в Шемшир-че-то. —

10 Об%дъ обћдаюп: сербское (ручак) или пмхрбденное; = ручёКб

ЧИТб.

Чтобы ;кечь; болгар. палить.

12 Серб. харати, опустошать; и Форма се—ад.

ш Ихъ.

[4 Болгар. Дни.

Сабы

Пуки, ладна.