— 31 —

xai cnq фихђс

xataiEl7tEtat

хађ dXlyntoy, хађ ибу аи;а-

ttxoiy a0t(P

ёпауатрёхђуоу, Eiq

ф0орАу xai

6 7toi00p6iintoq d7tb3-

iextoq 7teptt3tat. ФЕЕ),

iilxatq хаћ. oiatq tatq аирро-

patq taial1topav ОХЕ-

yiyextat тёуод! ' ЕТ Htotq,

t00q аутуаз ёУЕУ6Е( то5у 0El-

оу :xaprbpoy, 7tpbq cd

xapteplay,

афатод xai 0aydt8 :tpbq

dpaptlay dyttxatd;aaty,

жађ bxeppi ттрђд

tby Zld,3aioy aj;aatv, •rtpbq

ђафоуад 1TdiT,y,

ахатауо5ущоу

rupdyygq dytkaotv. Тодд Хре-

pa6Tltdq xai

oiaoq xrpbwatoq

XtyEt5ygq ауёсћтрау. ЖЕ-

voetro tby (iiov, IIabi8

тсаухбо:поу у.тр0тџа-

ђрброу, 7td60q a0tb

ђеотсоахЬу, xai тсрЬ

тђу, 05 obpavbq rppittEt xai

тђ, ф &7taq

;tdxoapaq 05q беф iett8?IEt,

il1(6y 00”-

xatd,3aotv, хау oapxi хра-

xai 7tiiy *1bynq

dpapri.aq dYEliEtO tjq

oaexbg rd •ђсс•фаса. Eita,

xat oiq •ђу pqdia EOEPIE-

xai 00q

серебра, нехло-

потала нисколько о много-

цгћнныхъ одеждахъ, ни объ

изысканнойтрапеув, чТмъуле-

щается ненасытимый зуЬрь-

чрево *); не знала того, что

услаждаетъ гортань, прист-

pacTie кь чему обыкновенно

подобнымъ сла-

столюбцамъ и лакомкамъ. Но

хлТбъ служилъ ей для не-

обходимаго и то

вечеромъ и безъ жадности,

притомъ же употребляемый

гораздо менгЬе надлежащаго.

Питьемъ же была • для ней

вода, въ такомъ количествеЬ,

чтобы совершеннымъ сухо-

не въ конецъ исто-

щалась естественная и не-

обходимая для

Ала влажность. И сну пре-

давалась столько, сколько

и природа уступала (пови-

новалась) своимъ необходи-

мымъ законамъ; такъ какъ

сномъ сохра-

няетъ ихъ у ней, а совер-

шенное произво-

дитъ pa3pymeHie. Припра-

вою же и питья

*) rptaopit[ Бо•. въ слов•Ь „о любви кь

б'ћдвымъ“: „Намъ нужно, чтобы BC'h

(п и повара и пекари) напе-

ерывъ старались о тоиъ, кань бы

ольше угодить жадному и неблаго-

дарному вашему чреву... сему внвог•

да ненасытимоиу и самому невыному

зв'ћрю“