230
ПРИ Н Я.
Consecratio in episcopatum in quantum ab episcopi8 Bulgarien.
nomine ut certius est schismaticis, propter timorem Turcarum, re
tamen ipsa catholiais, petatur, ех hoc grande praeindicium пес Sum-
то Pontifci, пес archiepiscopo Colocensi, imo nullum, pensatis cir—
cumstantiis, resultat. Nemo enim nescit populum Valachum et rudem
—е, et suorum antiquitatum tenacissimum, пат casu qu9 episcopus
pro cnnsecratione iret Romam, certo cerius quod пес Шит agnos-
cerent, пес ipse episcopus quamvis sanctissimus esset, sibi vitae suae.
securitatem suadere posset. Quamobrem consultius videtur esse, hanc
praxim illis поп esse violenter denegandam: пе maior animarum ab
ecclesia catholica exoriatur abalienatio. Nam gutta cavat lapidem поп
vi, sed etc.
Вина Pii V edita 1564 . . . . .
Sed vel maxime in Sicilia et
in iis circa Phanum locis, ubi in praefata bulla recenpiti errores ев
scandala viguerunt vel forte de facto vigent, ut ех illius contextu
constat. Sanctisime enim а Pio factum dum abusum privilegi—
orum а Sede apostolica variis locis concessorum, per abrogationem
corrigeret, omniaque loca, quae hactenus а iurisdictione ordinariorum
episcoporum exempta fuere (пе haeresum vel scelerum pluvies
Если на епископство испрашиваети у болгарскихъ
еписвоповъ, по имени, квкъ изв•ђстно, схизматиковъ ради страха передъ
турками, а на самомъ католивовъ, то изъ этого не схЬдуеть вш-
наго ущерба ни первосвященнику, ни епископу колошскому, и даве
не сл±дуеть никакого ущерба, есјги ввв%сить хорошо обстоятельства:
в±дь вс'ь внають, что народъ и необразованъ, и весьма
дервитсд своей старины; и въ случив если бы епископъ пошедъ џд
въ Рив, вђрнаго, что ни они его бы не признадит
ни самъ епископъ, кавъ ни быль бы онъ вять, не моть бы быть ув±-
ренъ въ безопасности своей жизни. Поэтому осторожйе будть, не
отказывать инъ рФзво въ этой практикь, дабы не возникло ббдьшее
душъ отъ католической церкви. Ибо капля точить киень
не силой, а... и т. д.
Будда IIia У, изданная въ 1564. « .
но болгЬе всего въ
Свцији и въ тЬхъ Мстахъ вокруљ Фаво, гд•Ь вовы"ли сиду за-
и соблазны (перечисленные въ вышеск.аванной будд±) иди,
новеть быть, фактически им%ють силу» (какъ явствуеть изъ еа кон—
текста). СвятЬйшимъ образомъ поступил У, вогда, испрвляя
3J0Y110Tpe6.zeHie, оМнигь привилейи, данвыя отъ апостольскаго пре-
стола разнымъ мфстамъ, и подчинилъ ординарнымъ епископамъ и ихъ