11

с церкви бисер, нанижут женам на ожерелья; вынут доро-

камни да вставят их в эоесы своих сабель и в золо-

тые перстни женщин.

Већ чу ли ме славви кнез Лазаре!

Да копамо мермера камена

Да градимо цркву од камена

И Турци ће царство преузети

И наше ће задужбине служит

Од вијека до суда Божјега:

Од камена ником ни камена.

Лазарь соглашается с Милошем и строит камепную церковь.

Тот же мотив встрвчается между прочим в о

Дечанскаго монастыря (Гильоерд. III, 108—111).

Царь Стеоан уступает Душану царство и только просит

у него для себя седо Дечане, в котором он нам%рен по-

строить церковь

Оћу градит била монастира,

Темељ ћу ју од срме градити

А диреке од бјела карловца,

А покрит ју жежепијем златом;

да ју вишим да височје нема,

да ју шарим да ју лјепше нема,

Да ју нигда у свијету нема!

Нек се знадне царска задушбина,

Нек се знадне: јесмо царовали!

Сестра Елена на это ему 0TBttIaeT:

А мој брате, Српски цар Стефане!

Немој танвог манастира градит,

Не л' кажују книге „старостојне

Оће Турци преузети царство

Неће ни се одржати црква,

Одржати у Турскому царству:

Оће Турци развалити цркву,

Покупити срму и позлату,

Од срме те рахтове градити

Те китити коне сједленике,

А од злата булама джердаме,