15

Еве т' идем погинути душо

У табору честитога кнеза.

В хорватской Степан Бушич так разъясняет своей

вид%нный ею сон:

Знати ми се, лјубовце, са Косова невратити!

Ср. с этим. в мрус. п%снгв сын говорит матери:

Гонять мамко на сторожу

чорний на могилу;

Видить ми ся моя мамо,

Що либонь я там загину.

(Чуб. Труды экспед. в Зап. кр. У, стр. 947).

Појетична предма наша мисле, говорит Новакович,

да је било наговештено, да ће пропаст косовска се дого-

дити услед вуђенога; да је увређен Милош Обилић оти-

шао напред у Турски стан, те тамо цара Мурата убио,

да је Вук Бранковић у одсудном часу битку напустио и

да неко (Мусић Стевав) није стигао на времед (стр. 120).

Интересна пћсня „пропаст царства Српскога“ Вук 11

46. Она начинается поэтическим

Полетио соко тица сива

Од светине од Јеруеалима

И он носи тицу ластавицу.

То не био соко тица сива

Веће био светитељ Илија;

Он не носи• тице ластовице,

Веће книгу од Богородице.

Птицы в нар. Подобное начало встр±-

чается и в мрус.

Ой с под луга -с под темного

Та с под гаю зеленого

Вылвтала пташка дивная

Выносила письмо ооицерское,

Не офицерское но государское.

Головацв. ПВсни 1, 138.

Святитель отнес письмо царю на Косово и спустил

ему на копни; само письмо говорило: „царь Лазарь! какое

царство желаеш ты или земное? Если