15
Еве т' идем погинути душо
У табору честитога кнеза.
В хорватской Степан Бушич так разъясняет своей
вид%нный ею сон:
Знати ми се, лјубовце, са Косова невратити!
Ср. с этим. в мрус. п%снгв сын говорит матери:
Гонять мамко на сторожу
чорний на могилу;
Видить ми ся моя мамо,
Що либонь я там загину.
(Чуб. Труды экспед. в Зап. кр. У, стр. 947).
Појетична предма наша мисле, говорит Новакович,
да је било наговештено, да ће пропаст косовска се дого-
дити услед вуђенога; да је увређен Милош Обилић оти-
шао напред у Турски стан, те тамо цара Мурата убио,
да је Вук Бранковић у одсудном часу битку напустио и
да неко (Мусић Стевав) није стигао на времед (стр. 120).
Интересна пћсня „пропаст царства Српскога“ Вук 11
46. Она начинается поэтическим
Полетио соко тица сива
Од светине од Јеруеалима
И он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива
Веће био светитељ Илија;
Он не носи• тице ластовице,
Веће книгу од Богородице.
Птицы в нар. Подобное начало встр±-
чается и в мрус.
Ой с под луга -с под темного
Та с под гаю зеленого
Вылвтала пташка дивная
Выносила письмо ооицерское,
Не офицерское но государское.
Головацв. ПВсни 1, 138.
Святитель отнес письмо царю на Косово и спустил
ему на копни; само письмо говорило: „царь Лазарь! какое
царство желаеш ты или земное? Если