АРХИВЪ КОНГРЕГАЦIИ ПРОПАГАНДЫ ИРЫ.
153
tam сатегае (fol. 611) usque ad concubiam noctem, ut quoties porta
aperrebatur toties те videret dominus episcopus et tandem те vocari
curaverit et servum теит visitari: qui tunc Dei gratia convaluerat
aliquantum, atque ita те et illum secum accepit. Sed 24 leucis а
Varsavia ipse dominus episcopus mansit aegrotans, пов autem premi-
sit ad suum quoddam praedium et sic in itinere 2 consump-
simus.
6. Сит aliqui е Smolenscensi clero enormia scandala in
eius absentia rmpetraverint, allocutus est те, se velle constituere те
instigatorem, hoc est causidicum fscalem, sive accusatorem illorum
transgressorum. Едо vero timens ab illis vindictam, venturam procul
dubio super те, 8i homo externus statim aggregatus fuissem illos
accusare: et simul temporis in tam inutilibus rebus consumendi iactu-
ram magnifaciens: те, ut potui, excusavi. Petii autem Smolenscum
mitti sciendum enim dominum episcopum поп Smolensci habitare,
sed 2 leucis inde in suo quodam praedio, et Smolenscum tantum ad
festa solere venire.
7. Misit igitur те Smolenscum datis mihi pecuniis aliquot et
literis ad archidiaconum: а quo dicebat 08tendendam mihi esse
до глубокой ночи, что всяАй разъ, каюь открывалась дверь, епископъ
виШљ меня и наконецъ приказалъ позвать меня и пойтить моего
слугу, который тогда, по милости поправился, и такимъ
обрыомъ онъ взядъ мена и его съ собою. Но въ 24 милахъ отъ Вар-
шавы самъ епископъ остался по бол“ни, а навь пос.ла.лъ впередъ въ
одно свое поитейе, и такь мы потратили въ пути два мтсаца.
6. Такь какь н±которые изъ смоленскихъ клириковъ совершили
чривычайные Ылазны въ его 0TcyTcTBie, то онъ сказвлъ МВФ, что
желаеть назначить мена стЬдователемъ, т. е. прокуроромъ фиска, или
обвинителемъ вхъ. Я о, боясь ихъ мести (которая, весо-
мнВнно постигла бы, меня, если бы, прим со стороны, я тотчасъ же
назначень быль обвинать ихъ) и съ Амь весьма зал%я те-
рать время на столь вещи, — извинилса кавъ моть, но•
просил быть посланнымъ въ Смоленскъ (ибо сл%дуегь знать, что
епископъ зиветъ не въ СмоленскЬ, а въ двухъ мидахъ опуда,. въ
одвомъ своемъ номђсть±, и въ Смоленскъ обыкновенно прЊзжаегь
только на праздники).
7. Итак-ь, онъ послыъ мена въ Смоденсвъ, давъ мВ Асколько
девељ и пясьмо кь архијакону, который де долженъ показать удоб-