164

ПР ИЛО ж Е Н Я.

ео ipso pro periuro et infami haberi volo. Non est enim mei moris

tam facile iurare. Sed quia У. R-ma D. manifestis argumentis поп

persuadetur, ideo ad haec extrema refugere SUIll coactus. Sed tamen,

nisi ipsa iubet, поп iurabo. Типс iam nihil aliud sciens replicare,

dixit: quid ergo vultis а те? Respondeo: licentiam discedendi сит

domino archiepiscopo huc venturo; et literas commendationis ad

sacram congregationem, testan1es quod sint legitimae illae causae ob

quas едо desero Smolenscum. Dominus episcopus: licentiam quidenr

vobis do поп pro tunc, sed пипс пипс immediate ite in nomine Do-

mini quoeunque vultis. Literas autem vobis поп dabo, quomodo enim

vos commendarem, сит adhuc tam modico vix duarum septimanarum

tempore• quo тесит estis, vestros mores поп possim cognoscere?

(пат поп habitabam сит illo) sed bene scio quid de vobis sim scrip-

turus; quod поп viderim pertinaciorem et intractabiliorem clerictnn,

quam vos sitis. Типс едо tlexis genibus coepi deprecari ofensas, et

supplicare pro talibus literis, поп commendationis morum, sed testi-

monii solum de validitate causae mei discessus. Quas nisi mihi dede•

rit, fore ut те sacra congregatio deserat, et sic едо iacturam rerum

et famae pati, et quasi perire debeam. Et amplius si те ita discom-

mendaverit, esse idem ас si те occidet; et in тапи eius рто hoc

таться клятвопреступникомъ и безчестнымъ. Ибо не въ моихъ нравахъ

такь легко юшсться: но такт» какъ вы не уб'Ьждаетесь явными доказа-

тельстваии, то д вынужденъ кь этой крайности. Но однако

безъ вашего не буду клястьса.—Тогда, ужъ не зная ника-

кого другого BoapaaeHi8, овь сказалъ: «Тать чего же вы хотите отъ

мена?» Отв±чаю: уйти съ который прибу-

деть сюда, и рекомендательваго письма въ свящ. свих»

тельствующвго о законности причинъ, по которыиъ я покидаю Смо-

ленскъ.—Епископа: 403BoaeHie вамъ даю ве кь тому времени, во

теперь же немедленно идите, съ Босомъ, куда хотите. Письма же вамъ

не дамъ, ибо какъ буду рекомендовать васъ? Въ столь короткое время,

едва ведгЬли, что вы со мною, а не могь узнать вашихъ нравовъ

(ибо я не жиль съ нимъ). Но хорошо зваю, что напишу о васъ: что

ве видаль клирика упрайе и неуживчивгЬе вас». Тогда д, прекло-

вивъ код±ва, ста.тъ просить B3B11HeHia и умолять о письм•Ь не реко-

мендательноиъ о моихъ нравахъ, но только свцЬтельствующемъ о за-

конности причвнъ моего ухода. Если овь не дастъ такого письма,

то свящ. покинеть меня, н тогда я долженъ потерять

имущество и смаву и все равно, что погибнуть. И болд если онъ

мена столь дурно рекомевдуеть, то это все равно, каьъ если бь опь