60

Та го Bdn-'% отдвН,

skpgo го •б•уе т“увве,

С: пЊевь r011B% го внв•е,

Киско ицд{ге,

Поабнукд го икре:

актрвКз, Ббгддве, crrd.a,

си воввбдн пе ос4ти•».

Втдвигаетъ, поднимает.

пини

Да приюти нона под делиём,

А она га уд'ри мизином:

«Хайд' отоле, курино копиле!

«Ти ли си се цар учинио,

«Да ти држнш Хаине?

ИА мене е царе оправио,

«Да п тдии тебе и хайдука,

«Ма хотв царе изгубити.»

Но Тур п—аяуло лот...

Кад свануло н сунце гранудо,

Таде узе свитло ору—

И коня големога,

Па на тамжичка врта,

Ту од таинице надв,

Те му русу откинула главу,

Па у врата топузииом гадя:

«А излази, цареви хаине!

е меше 14aF оправио,

«Да а водим и Алию.»

Хайдуку в мука одолела,

Кана баше нагубнтн главу ,

Па изиде яз ледне темнице,

п А удараеп подегоньку; уДарљлб, уДарљшь, ударљ: легко допускаеиъ

зд•всь я, равно какъ въ Формахъ т{пчяше, бияше и даже биэше (см.

BPBtraaia Обь тыкв).—

3 иду, F0BTTie корня врљ-ти, кип•Ьть, стремиться,

приходить вь

Чтбъ воевода не догадался, не не одумался; сербск. осе-

тти се, и вообще сетити ее, со сложными; корень пер-

вобытный, сь чередованьемь љ и , скрывается, кажетса, въ Цер-

ковно-саававскомь и, сити, сать

— мудредъ, пиитеаь (домвсдити се). У сд ш. св.