— 49 —

Маладые молодочки кь караваю.

Не сядзљце, молодочки, не сядзљце,

Озьмп,це каравай усадзпще,

Сабгь гарплочки зарабљце.

9. Нихто не угадае,

Што у нашумъ караваю.

Лучиночка (7.ыи свљчечка) погасиласа,

Целя съ хвастомъ умясилоса.

Целя было не лапбе (:=малое)

Да на лљто на другое;

Целя было куртате (=куцее)

Да на лљто на пяте;

Целя было бесхвосте

Да на лгьто на шосте.

10. Хадзп,мъ же мы до коваля,

А скуймо мы да востры мечъ,

Порубаймо мы камяную печь,

Откуль каравайка убираци,

Съ печечки да у впчечко,

Да й поставимъ на жиц±,

Дай Боже малалымъ на жице.

11. Да хвалиць цябе, Боже,

Усё дзљло зрабила,

Уже каравай усадзила

Ручками да бяленькими,

Перстнями залаценькими.

12. Тала Кацяринка до в±нца,

Зламала бярозну съ коренца;