41

cep6ckii Bapia,HTb 1), въ которомъ жена разбойника я:ајуетсн на

свою участь.

Тода је Јања то бедо платно,

Све јој је шатно од сува мокро,

А жуто злато од јада јадно.

Приходить кт, ней сестры разспрашивають ее, отчего она

такъ горько шачеть, и отв•Ьчаеть имъ тихо б%дная Яна:

«Ево данасве девет година,

Каво ја тајим бо.шог ђурщу:

Дањом бодује, ноћом војује,

Све ми доноси руо криво,

Ноћом га дерем, а дањом сушим;

А шта ми јадној ноћас донесе!

Довео ми врана коњица,

И на томъ воњу седло војничко,

И о том седлу рука јуначва,

И у тој руци спдет девојачки.

А то је коњиц мога бабајЕ8,

А десна рука мог браца Павла,

Спдет девојачки сестре Једице;—

С тог ми је платно од суаа мокро,

С тог жуто злато од јада јадно.

Начало малорусской п•Ьсш1 является новымъ сравнительно съ

сербскимъ BapiaHT0Mb, который отмщается отъ драматической ма-

дорусской удивительной и эпическимъ cIT0konerBieMT,

тона, свойственнымъ въ особенности сербскому эпосу.

Если теперь обратимся кт другимъ BapiaHTaMb второй грутшы—

вар. Чубинскаго 330 В, кь вар. Антоновича и Драгоманова

(изъ рукоп. Синицкаго) 11 кт вар. 2. Pauli 3), то только въ вар.

Чубинскаго и Pauli найдемъ новую черту отличающую ихъ отъ вы-

швприведенныхъ.

У Чубинскаго мужь допытывается, ди, .тюбить ли жена

отца, брата и др. Она отв•Ьчаеть, что мобитъ лишь его одного:

тогда разбойникъ зам•Ьчаеть ей:

Знала мила що MeHi сказати—

X0TiBb тоб1 головоньку стяти.

По BapiaHTY Pauli му;къ-разбойникъ, увид•Ьвъ горе жены, узнав-

шей о смерти родственниковъ, приказываеть убить ее.

1) В. Карачић. Српске нар. пјесме. У Бечу, 184i, стр. 491. Жадоснв

тки Јања.

3) Т. 1, стр. 61.

3) Pie6ni ludu Galicyi. П, 17.