прореченј е.

Въ сеј пбстати Гречески цари, и вси Греки, премервво

поблудишь: и Римского царства величество, не Хрјсту Богу,

во себи въ славе устројено быти мняху. Да 60 речем ничто

мало за узор: когда јест при царю Јустинияну въ завонвие

квьиги. и въ судебникы вписана была она худна рич: Цар

Рижски зест всао жира Господарь:] тогда јест правы всао

мира ГоспоДарь Хрзстос попустил: да сут Гбти, и ВандАщи

Рим вели: и всу Афривию, и Хиспансву землью, и ины дер-

жавы, от Римского царства отторгнуди. И таво он цар: уже,

по причине Римского титла, мише себе быти всего мира

Господаром: престал јест и самим Римом, и многими держат

вами, господоввти.

Али вит јеще на том слипотА дбста, но и въ горшу мане-

ност Г реви преступиша: вогдв и Дутоено Хрзстово царспио

потфсишасе на се превлачити, и себи привлащати. И не

разумиша того глупци: јеже Хрјстос нб Римлйном, ни јим Гре-

вои, вб себи Гду и Богу въ славе, попустил јест Римсво цар-

ство кь оној нез"рвој мощи, и величеству возрасти. И Пе-

тров престол въ Риму устројил: и от всих въ церкви славнијИшим

учинил. То 60 (:как0 вси отци, а нвјпаче светы Леон учит:)

38 то јест учиньено: дабы тим свитлијша была Хрјстовв слава.

Дабы ревши оно тавд премогуще и незйрно царство, триста

Л'Ьт Хрјстову цервов мечем и огньем изганяло. А он Господ

бы свозим врестним дривом, и СВОјИХ рабов смиревјем, вес он

тирансви огонь и желто преобладал. И вогда јест то тио

учиньено: и Крестного дрива врипост, чри Ci л%т, доста бив

доказана: тогда јест Хрјстос и само мирсво царство ив Рима

свел: и своје тамо духовно царство тим свитлије показал.

9

Всего пра

Господарь

вто?

26

Греки уви-

тают Хри-

стово Цар-

ство.

27

Коставтиву бо јест серце упов0рил: да јест он оно всего Коставтин

мира НВјСВИТЛИјше, нщславвјише, и најразвошнијше мисто воя-

вшајет Хри-

Господвьему Намистниву упретал. И сполнилосе јест Данји-

стово цар-

лово прореченје. И камен' Ди он (:на ньемже јест Хрјстос ство.

свою цервов созидал:) учинилсе зест юрою великою: и на-

полнил (:гласом и славою Хрјстовою:) всу землю.] Ничто же

ино нит Костантина из Рима погнало: неже Вожје на-

дохньевје и двиг. Абовйм нигдежс на свиту нит мотел обрести

таво свитлого, и оврашеного, и ривошвого, и својему пребы-

вавю таво пристојаого миста. А он по всем том отишел јест

из Рима: и отишел невидущи, камо вдаше. Хотил 60 јест

2