10

данијилово прореченје.

первдье постројвти ТРОјСКО ll пусто градище: во видьевјем

опомньен прешел дест во готовому граду, въ византији.

А причину пав својего из Рима отшестд, он сам свети цар

Костантин, во својеј грамоте, въ Кормчеј вньиге, изповидајт

сице: Сб дЙ полату нашу, и Рим град, и всу Италйю, и За-

падних стран прсхЬды, и миста, и грады, и земльи, Блате-

низшему отцу нашему Силвестру повсудноиу 1) пате предајеи,

и оставлдјем. 60 светительска власт, и трјстлнсхозо бла-

очестя Глава, от Небесноео царя 1ест уставлена: таш

нит Достојно земельскожу царю власт имити.]

Греческа А Греви пав (:на все то глухи и сдипа:) вогда увриша,

Римсво царство въ себи стащим, н ничесоже такова не ми-

зо

слепши, быти пренесено: обрацовашасе туливој славе; и про-

судиша, тб от Бога не за что ино, неже јии Гревои въ славе,

быти учиньено. И тою мирскою славою Греки несити, ни за-

доволеви: помислиша и духовну Хрјстову славу и царство кь

себи притегнути.

Греки се 60- И начата на соборех правила об тои составлати. Станов; ди,

рят Ко- и заповидајем: да Царйградски патриярх равну чест и власт

стаптино, и

имијет зъ Римским епископом: за то ди, јеже въ Цари Град

сь сап; Хри

сто.

31

јест царство иренесено.] Свети царь Костаатин не дерзајет

въ Риму пребывати: за то ди, јеже тамо јест духовно ll цар-

ство Хрјстово. А моји Греки велет: Царство ди мирсво јест

въ цари град пренесено: и за то ди и духовно Хрјстово цар-

ство должно јест за ньим въ слид ПОјти: каво хвост за зви-

ром. Каво дабы Хрјстово царство кь мирскому, от Хрјста

развальеному царству, было привезано: и Больше должно бы

было послидоввти за меньшћ.

Но вогда Греки на собору то правило воваху: и светого

Светы Леон

обрантјет папы Леона великого посланцем подписати веляху: тогда по-

Христово

сдавци освидочишасе, и из собора вон изидоша. А светы папа

Царство.

32

Лев (лаво лев сердит и ричещ:) со всею жаркостю повстал дест

супрот тому безглавному правилу. Пријеиши 60 соборно ди-

явје, все јест потвердил: токмо то једино правило јест потерл

и развалил. Написал 60 јест об ньем многы, и долгы, Петрова

духа, и архијерејсвие власти, и жарвости полны грамоты: въ

На правит п

нарю, въ Царици, въ Патриярхом, и во всим Греком. И пи-

безглавно, в

шет сими рвчми: Соглашензе Ди епископско, светит отцев

сујетпо.

1) За синь въ рукописи стоить ново:

„соборному“

зачеркнутое рукою

Крижанича