јевдрино

ни идемена: но баше послидвьи во својем поволеню. И ни

једина История не повидајет, да бы вто от Августова рода

въ Прусех вогда был пребывал. И Нимци чрез никуливо сот

лит, по ведивого Владимира В'Ьву, придоша въ Прусы. И первы

Курфйстер вб много пред цара Јвана Василијевича временом,

зачал јест тамо пребыватн. И само то име Курфистров, юже

по тисащном от Хрјстова народьеня году, зачалосе: по уста-

ву царя Отона Мудрого. За то јест Кохановски об том сице

писи:

Czwartynasty potomek Riimskiego cesaria

Awgt8ta: nie wiem, gdzie wzi4* tego kronikarta.

А хотя бы пав то и въ прем быдо истина: не послидујет

из того, да бы русво царство Римсвим было. НИЕОЛИ же 60

ни Рус нит была под Римскою, ви Рим под русою властю.

И аще бы двбс ви Русви болярин въ Риму царом посты: то

ве бы Рима Русю учинило.

Всакие ама похулы, и годного смиреня ДОСТОјНИ јесут ла-

свавци: јиже таковими от всего мира ос"аними завввами

мньет величати: а нё величет, но паче уменьшают Гдгску, н

всего народа славу. И аще јест вому Бог туливо талана по-

щ: должен јест тавов, тие и всавие соблазнивы лажи обли-

чатв: и мы ио ll нашеј малој йре, Богу, Царю, и Истине на

славу, обличвјеи.

13

41

42

Древньи Грека Атйчави добро то рвумиша: и себе афто- Атйчани до-

тюкни, то јест доморбдними быти проповидаша. Мы ди нисмо

гости ви новоселци. Но первы ди чловив, јиже се уст въ

нашеј Атйке подвил, из земльи јест породьен. И мы јего

отродви, извови вични и домородни јесмо сеје земли пребы-

вательв. И то они себи веливу чест быти ведаху: и право и

достојво таво веляху.

Всавому 60 вдадателю веща јест слава: аще во својем ва-

роду от всих, и всегда будет прецевьев вишние чести в власти

достојев: неже аще из својего народа прогнав, или вваво

згордьен, и за вб вајболь шего почтен, инамо вамо уб'Ьзит, и

въ тудьем враю власти добудет. И всакому нарду веща же

јест слава: аще по Божјеј милости, и по својеј природној

врипости, царство себи устројит, и власти да славы добудет:

и аще дома во својем роду имијет мужа коруны, и вишние

честв достојна: веже аще от Рима, от Троји, или от иних

народов владателя и пастира себи привсвујет: вавд и свот

Домородје

славнвјше

от пришел-

ства.

43