20

25

30

35

40

45

50

55

27

Јер јој неда царе Бајазете.

Сестрице се липо поздрављаде,

Ал се оне барзо завадише

Хвалећ свана свога заручнака

У бијелу двору Лазарову:

Вели луба Црноевић ђурђа,

По имену Јелина говпођа:

„Није мајка родии витеза,

„Што је мајка Црноевић ђурђа“.

Говорила луба Бранковића:

„Није мајка родила племића,

Ни јунака ни господичића,

„Што је мајка Вука Бранковића“.

Смијаласе луба Милошева,

По имену илца Вукосава,

Смијаласе, тер је бесидила:

„Не лудујте, јадве секе моје!

„Не хвал'те ми Вува Бранковића,

„Кои није на гласу делија,

„Нит' ми хвал'те Црноевић Ђурђа,

„Јунак није, нит' је од јунака;

„Већ хвалите Милош Кобилића,

„Од Лазара новога племића,

„Коино је јунак од јунака,

„Породи га Херцеговка мајка.“

Расрдисе луба Бранковића,

Вукосаву руком ударише;

Како. је је тако ударила,

Из носа јој крвца извирила.

Скочила се млада Вукосава,

Оде цвилећ' к' двору бијеЛому,

Милоша је плачућ' дозивала

Тер је тихо говорила:

„да ти незнаш мили господаре,

„Што говори луба Бранковића,

„да ти нијси племић од племића

„Него рђа од рђаковића.