20
25
30
35
40
45
50
55
27
Јер јој неда царе Бајазете.
Сестрице се липо поздрављаде,
Ал се оне барзо завадише
Хвалећ свана свога заручнака
У бијелу двору Лазарову:
Вели луба Црноевић ђурђа,
По имену Јелина говпођа:
„Није мајка родии витеза,
„Што је мајка Црноевић ђурђа“.
Говорила луба Бранковића:
„Није мајка родила племића,
Ни јунака ни господичића,
„Што је мајка Вука Бранковића“.
Смијаласе луба Милошева,
По имену илца Вукосава,
Смијаласе, тер је бесидила:
„Не лудујте, јадве секе моје!
„Не хвал'те ми Вува Бранковића,
„Кои није на гласу делија,
„Нит' ми хвал'те Црноевић Ђурђа,
„Јунак није, нит' је од јунака;
„Већ хвалите Милош Кобилића,
„Од Лазара новога племића,
„Коино је јунак од јунака,
„Породи га Херцеговка мајка.“
Расрдисе луба Бранковића,
Вукосаву руком ударише;
Како. је је тако ударила,
Из носа јој крвца извирила.
Скочила се млада Вукосава,
Оде цвилећ' к' двору бијеЛому,
Милоша је плачућ' дозивала
Тер је тихо говорила:
„да ти незнаш мили господаре,
„Што говори луба Бранковића,
„да ти нијси племић од племића
„Него рђа од рђаковића.