95
100
105
110
115
120
125
130
29
Него купи војску на све стране,
Зове к себе Вука Бранковића
И делију Милош Кобилића.
Госпоски је собет учинио;
Господу је на собет созвао;
А када се винца понапише,
Господи је својој бесидио:
„Послушайте, моји витезови,
„Ви по избор бани и кневови!
„Сјутра ћемо удрити на Турке,
„Слушаћемо Милош Кобшића,
„Јер је Милош на гласу делија,
„Боје га се Турци и Крштјани,
„Он ће бити прид војском војвода,
„А за жиме Бранковићу Вуче.“
То је Вуку врло мучно било,
Јер Милоша видит' немогаше;
Лазара је на •двор изводио,
Свровито је нему говорио:
„А не знаш ли, мили господаре,
„Залуду си војвку сакупио
„Издаће је Милош Кобилићу:
„Турке брани, о невири ради.“
Мучи Лазар неговори ништа.
А када је за вечером било,
Златном чашом Лазар наиијаше,
Сузе роди, тихо бесиђаше:
Ни у здравље цара ни цесара,
„Већ у мога зета Кобилића,
„Кои ме је издат' намислио,
„Каво Јуда свога Створитеља.
Заклине се Милош Кобилићу
Заклине се Богом господаром,
Да издаје неће учинити,
О невири нигда помислити.
Пак се скаче на ноге јуначке,
Тер улизе под чморе биле;