95

100

105

110

115

120

125

130

29

Него купи војску на све стране,

Зове к себе Вука Бранковића

И делију Милош Кобилића.

Госпоски је собет учинио;

Господу је на собет созвао;

А када се винца понапише,

Господи је својој бесидио:

„Послушайте, моји витезови,

„Ви по избор бани и кневови!

„Сјутра ћемо удрити на Турке,

„Слушаћемо Милош Кобшића,

„Јер је Милош на гласу делија,

„Боје га се Турци и Крштјани,

„Он ће бити прид војском војвода,

„А за жиме Бранковићу Вуче.“

То је Вуку врло мучно било,

Јер Милоша видит' немогаше;

Лазара је на •двор изводио,

Свровито је нему говорио:

„А не знаш ли, мили господаре,

„Залуду си војвку сакупио

„Издаће је Милош Кобилићу:

„Турке брани, о невири ради.“

Мучи Лазар неговори ништа.

А када је за вечером било,

Златном чашом Лазар наиијаше,

Сузе роди, тихо бесиђаше:

Ни у здравље цара ни цесара,

„Већ у мога зета Кобилића,

„Кои ме је издат' намислио,

„Каво Јуда свога Створитеља.

Заклине се Милош Кобилићу

Заклине се Богом господаром,

Да издаје неће учинити,

О невири нигда помислити.

Пак се скаче на ноге јуначке,

Тер улизе под чморе биле;