60

65

70

75

80

85

90

28

„Јоште хвали луба Бранковића,

„Да ти несмиш На мејдан изаћи

„Бранковићу свому господару,

„За што нијси деснои руком јунак“.

То Милошу пуно мучно баше;

Тер се скаче на ноге јуначке,

И посиде вожа од мейдана,

Пак дозивље Вука Бранковића:

„Пријатељу, Вуче Бранковићу!

„Ако те је породила мајка

Изађи ми на мејдан јуначки,

„Да видимо, ко је бојьи јунак“.

Инаво се Вуку немогаше;

Већ посида кока од мејдана

Пав изађе на то поле равно,

Гди бијаше мјесто од мејдана.

Ту се с бојним кошьим ударише,

Ал се бојна копља поломише;

Од бедрице ћорде повадише

И ћорде се бритке изломише.

Удрише се тешким буздоханим;

Буздоханом перје политаше.

Милошу је срића прискочила,

Баци с коша Вука Бранвовића.

Говори му Милош Кобилићу:

„Сад се хвали, Вуче Бранковићу,

„Похвали се вирној луби твојој,

„Да ти несмии на мејдан изаћи.

Могу ли те, Вуче, погубити

„Твоју лубу у црво завити

„Али нећу, јер смо пријатели;

„Пођи с Богом, не хвали се више!

Мало вриме постојало бише;

На Лазаря Турци ударише

Прид пима је Мурат Сулимане,

Роби, пали села и градове.

Лазару се иво немогаше,