60
65
70
75
80
85
90
28
„Јоште хвали луба Бранковића,
„Да ти несмиш На мејдан изаћи
„Бранковићу свому господару,
„За што нијси деснои руком јунак“.
То Милошу пуно мучно баше;
Тер се скаче на ноге јуначке,
И посиде вожа од мейдана,
Пак дозивље Вука Бранковића:
„Пријатељу, Вуче Бранковићу!
„Ако те је породила мајка
Изађи ми на мејдан јуначки,
„Да видимо, ко је бојьи јунак“.
Инаво се Вуку немогаше;
Већ посида кока од мејдана
Пав изађе на то поле равно,
Гди бијаше мјесто од мејдана.
Ту се с бојним кошьим ударише,
Ал се бојна копља поломише;
Од бедрице ћорде повадише
И ћорде се бритке изломише.
Удрише се тешким буздоханим;
Буздоханом перје политаше.
Милошу је срића прискочила,
Баци с коша Вука Бранвовића.
Говори му Милош Кобилићу:
„Сад се хвали, Вуче Бранковићу,
„Похвали се вирној луби твојој,
„Да ти несмии на мејдан изаћи.
Могу ли те, Вуче, погубити
„Твоју лубу у црво завити
„Али нећу, јер смо пријатели;
„Пођи с Богом, не хвали се више!
Мало вриме постојало бише;
На Лазаря Турци ударише
Прид пима је Мурат Сулимане,
Роби, пали села и градове.
Лазару се иво немогаше,