— 15 —

Latinkam do garla, i glas njih taknula.

0pet ват padnula, zab jazik Blovinski

Vas паиК od skula prominu и rimski.

%ivu Saraiinke, slovu6 nonmarle

Garkinje, Latinke, jer svoji njih garle.

Nimoi i Poljaci svojim East uzno{e,

А moji zemljaci ва тпјот se ропоёе,

Imenom пе proSe jazik svoj poglavni,

Нед drnzim па splest krnnu pripravni.

Ali ви тпјот sramni svojime svi rodom,

А тодиб bit slavni prid svakim narodom.

А kad smo и tanoi, gdi drazih BVi dviiu,

Tad moji zemljaei za tudje posiiu 1).

Inter quos cnlpabiles merito habentur Broderich, Tomasicb,

Istvanfus, Ratkujus”; одинъ только Ант. Врамецъ издадъ хронику

ио славнвски.

Predgovor.

krooikn aliti zpomen vsega szvieta vikov imate, пе mallim

trodom iz vnogih knyig i rnkopissov pobranu, па veliki pravo pleme.

nit паиК sloshenu i па svitlo danu, dase veksina S пуот slushi. Na-

slidovah veohim delom Vramca рора, Коједа, Како takoj druggih та-

znmnih lyudib, kth pisma najdoh, vlastovite recsi popisah. Zato пе-

тојье ве csuditi, da negdi csete Szlovenskn, negdi Majdacsku 2), negdi

Posavsku, negdi Podravsku, negdi раки Primorsku а negdi i Юајп-

skn recs, buducbi i ја tako pisane nassel, i to уве szlovenski jeziki:

od kojlh vsakoga lipse se pristoi uzeti recsi пед od tujoga kogagoder,

Diacskoga, Nemskoga, ali Ugerskoga posudjavati. Расве i S tim se

jeziki, csim ве vechkrat i drugacsio jodna recs izrechi more:

i и vnogi razumni lyudi trudo, da odicse svojega naroda је-

zik, Како 0d drugih prosziti nistar ти nebi bilo potrobno.

1) Цитуемъ эти стихи Барановича не по Витезовичу, а по

И изд. поэмы Vila Slovinka (1682 г., стр. 118), тавъ какъ въ экз.

изд. (1614), хранящемси въ библ. югославянской акад., недостаетъ

именно этихъ страницъ. Витезови•љ Бара-

ковача на свой ладь, да онъ тоже формы языка, и питетъ:

mertav, umerla, doperla, jezik, и пр.

1) Майдаки—жители окрестностей Самобора.