— 20 —

Amazoni, Bohemi, Moravi, Slovaci, Toti, kranjci, Istriani, Arvati,

Slavonoi, Serviani, Raiiani aliti Sarbi, Valaki, Moldavi, Bulgari,

Boinjaci, Dalmatini, gornji Skenderoi i mnogi drugi”. Во время ва-

видонсваго 0T0Zli0TBopeBiH тоже „postado}e tri jezika Blavna, to jest

slovinski, garski i latinski, и Које se govore mise, leturgie i offcia

и Enropi, а и druge nipoito dopu}teno nije. 0dkuda тој bo$uni

itiobe naroda Blovinskoga morR d00i и poznanje izvarstitosti i veli-

Unstva jezika tvoga, budu6i да Gospodin Вод dao, а пе od ljudih ва-

stavljen, КаКопо mnogi drngi. А moie ве dogoditi, da је jezik раг-

•vi, 8 kojim ве је Adam Bluho, budu6i da se znnti nemoie, в kojim је-

zikom оп govoriti рои. Nemoj ве dakle Btiditi и tvoj slavni jezik

govore&, КаКопо ве nestide Garci ni Latini govore6i и jezike njiove.

1 kada budei upitan, Кода парой? петој odgovarati, Како Bi паи—

Ип: ја ват Schiavon, jer бе to na{ki re6i: јвват 8uianj, рабе јоё дат-

dnje:ja ват winjetina, 6t,o је tvoja sramota i pogarda velikal Re6i

dakle imai: ја ват Dalmatin, Arvat, ВоёпјаК oli Slovinao, jer smo

0d Btarine 'lavnih, а пе Schiavi ni Schiavoni rebeni.

Jezik Bloyinski veCi је i Siri, педо i jedan drogi, budu6i da pod

sobom uzdarii тподе kraljevine, monarkije iliti samodaRtva i bano-

vine, to jest veliku zemlju Moskoviju, Која је duga iljadu i pet Btoti-

nah milja, а budu6i okrugla, tolika јој Sirina ima biti. Uzdarii ta-

kodjer pod воЬот Sarmaciu, Poloniu, Bohemiu, Moraviu, Tociu 1),

karaioliu, kroaoiu, Istriu, Dalmaoiu, Вовпи, Slavonin, Servin, Raiiu,

Valakiu, Pomeraniu, Moldaviu. Bulgariu, malu Tatariu, и st,ara vri-

тепа Romaniu, Skenderin gornju i druge banovine“.

Во второй части „Корабдицы” пом%щена хроника (цо 1760 г.),

ио большей части изъ Витезовича, главныя изъ истокйи

югоспвянсвой (влирсвой, готской, словинской = хорватской,

свой, болгарской); иомЈщены тоже святые, папц попы, императоры

народа словинсваго, преимущественно 0TooxaBHHckie, подобно тому

вакъ и въ „РазговорВ”.

7) въ Качича „Razgovor ugodni naroda Blo-

vinskoga” издано позже безъ имени автора, но вьроятно славовсва-

го францисванца Давича (Emerik Pavi6), подъ ga1'aaBieMb: Nadoda-

пје glavni dogadjaja Razg6voru ugodnomu naroda Blovinskoga, пе

odavno па syitlost danomu; па Blavu boiju i za razgovor Illyrah и ver-

бе Bloieno, ро jednomu sinu в. Frane deriave S. Ivana od Capistr.

god. 1768 (и Pe}ti, экз. въ югоспв. akueMiH). Въ ото

1) Т. е. вено Словаковъ, угор. Tbt.