— 18

druge orsage, Ж se pod Illyriae imenom pri Gerkih i batinih razu

miju, а navlastito Pannoniu, kotera је теј Dravom i Dunajem, zovu.

6i se oni ljudi i danNnji dan Slovonci, i jezik svoj 0d starine slo—

venski, da 0d nikuliko vremen 8 Ugri i njim vekim de-

lom podoini (1). 0d te imena i zapovidniitva slovinskoga veliiine

i *rine da bolje uputjen bBdR, ovo nakratkom pridati hoteh.

Piiu jednako vsi Btari i novi pripovestniki, syietamerniki i osta-

li knjiiniki, Како nigdasnji zmoini Rimski zapovidniki уви опп stra-

пи aliti del svieta ovoga zemlje Illyrii aliti Slovinskoga naroda ime-

пи i nazvNe, ht ро&пје od vrela aliti zdenca, odkud Dunaj

zvira, tja do Cernog morja, п Које i utiie, i od morja рако Adrian-

вКода i Mejzemaljskoga tja do severnih pustih, ledenih i nenastanje.

nih stran, tako da Moskovitske и Europi velikim delom

i в Asii) deriave, тва Thraoia aliti Drinopolska zemlja, i vsa GerEka

ladagja s otokmi vokolnjimi К Slovinnji aliLi Illyrii pripisujn se, Кв—

Ко Pompnius Ме1в, Sext. Rufus i ро njih Aventinus, Lazias, Рап-

oirolus i vsi ostali svidobe. Тако па daleko slavni паб Illyrski aliti

Slovinski jezik slove i razprostira во, da njim govore vsi Slovenci,

Slovaki, behi, Moravi, Slezi, Lu}atci, tolikaj{e Polaki, Pomerani,

kasubi, MBBovi, Lituani, Livoni, Borusi, Samojedi, Volbinji,

oi, Podlaii, Severi, Novogradci, Vlodomisi (1), Ukrainci, Pleskovci,

brnikovoi, Rasanci, К tomu ро obodvojoj Rosii i Moskovii, daleko

6irom ро onih severnih sviet8 stranah od jedne strane tja do Nove

zemlje, Jugrie i Ledenoga morja (Ко Latini mare Caspium imenuju)

i Кај је goder zemlje med Sveckim aliti severnim Belim morjem i ve-

likom Sitiom aliti Tatariom, Parsmi takoj i Persianomi. Ро Uzer-

вКој zemlji, Hervatskoj, Dalmatinskoj, Istrii, karintii, krqinskoj, Sta-

jerskoj, Furlanskoj, Serbskoj, Bosni, Bulgarii, Albanii, Skenderii,

Raskoj, Drinopolskoj i Jerdelskoj, Moldavskoj, Vlaikoj, Hrimo 8liti

maloj Tatrii, i ро опот Crnoga morja i Mutnoga jezera uz Boristen

i Dan rike, К tomu ро mensoj Asii, Ки Turoi Anatolin zovu, navla-

Btito ро Pontu, Bitinii aliti Brusi, bicii, Galaoii, Pamflii, karii, Ка-

padocii, Paflagonii, Cilioii, Armenii тепёој i ostalih velikih i dalekih

orsagih tja do kolkov, izverhu reEenih 0erkesov i2Petogorcev, kol-

Кот najbliinjih. Ро vsem reku Turskom и Europi i тепёој Asii

zapovidni{tvu, i tako па tulika jezera milj v duiinu i Sirinu razliva

ее, Како pi{e D. Venceglav Ivan Rosa и svojoj beho±osti i vnogi

drogi. Раёе i и dvoru Turskoga zapovednika в jezikom naiim za

turskim najve6 se Bluie. Коједа jezika kuliko је veliEanstvo, viditi

је iz zlatne knjige (Вина aurea) karla IV oesara, и Кој ве zapovida

svetoga Rimskoga carstva izbornikom, da imajn sinove svoje Einiti

uauEiti теј drugimi europejskimi jezikimi nimikoga,