— 114—

ИВ на блудимъ, на нычъ дамой будимъ.

Какъ спади? Спали—ничаво; устали—расцвило.

Дай Ыхъ сонь да свјту.

Заначую—журьбы ни пачу».

Съ периду пякеть, съ заду душу валакёть (объ ночлегв

подъ открытымъ небомъ).

ХарёУ запуживаить (объ храпј).

Многа спать—ни

жоны—бизгалоуя, бадьшей сонь—къ низдароую.

Сонный, явь мертвый.

Завидчиву вадачъ, жалобщику каминь.

Ни гляди, што я плачу—паганяй сваю клячу; ни гляди, што

а рыгаю—паганяй сваю рыатю.

Сос%дъ.

Во время на пирушкгђ, хозиинъ отдаетъ преимущество

сМдямъ предъ родными и прочими гостями.

—«На гнгђвайтись, родныи маи н усихъ причащу,

са усихъ хватить хлыа-соли, вотычки; а, сус'ђди, сади-

тись упарёдъ: вы упярёдъ нужны».—

Ни миняй ближнига сусгђда на дальнига родныга брата: въ брату

дальниму ни пубягишъ, када што нужна, а кь ближниму сусЈду.

Бдижнига сусгЬда пасади упяредъ усихъ.

другъ луччТ дальнихъ двухъ.

Иду на здабытки, падвизаУши лытки.

Сватину и пусудину никада у люди ни 'тдавай бизъ сабе.

Што сабј жилаишъ, то п сасгђду сваяму.

Дастанишъ ты у ихъ сасђдей леду (о неподјдьчивыхъ cocrh-

дахъ).

На талаку ноги ни пувалакУ (кь сосјду).

Спесь.

Ни па шодудихъ парши.

Я забыдъ, што ты знаишъ.

Яйца курицу учуть.