примета.
первого престоп. А 60 вим мала сдава, или вче ведвва ве-
нава бы была Хрјсту, Давидови быти въ цчству насиди-
вои. Аще пав Хрјстос нвт Давидовому царству
својего цартва привези»: вибва јест приива, дабы оно был
въ нечитввих тиранов Царспу вривюад: и въ
приявсил? прегруба обида, и темна сдвпгт авиасе
јест ови людех: јвзе блисвом оного омегдьени
Хрстову настояша на саж ашеу прнс•п.
35
121
Даввјил прорвујет: зеве хощет Рист Цвр• Риско цао
ство розорвти: В му ни слида не останет: и Киев от Xpra ра-
вореио, во-
хощет вшр—и ведвву гору, и ваполвити ху землю. И
гда?
то рвзерје јест вчыо: Огда јест из Рима от-
выел: а совершено, вогн Турсви Криьи (:Цариирд
шв:) ни ймена Римсвого Царства во своје титло: ни орла
ва хоругвы ве при:ша. И то јест: да му ни сдида ве оста-
вт.] Коставтин и Карул добро рыумишв то Давијиово про-
речевје: и воздаша Хрјсту славу. А тви многи Гречесви и
Нимечсви цари и архвјереји нерво въ том Мдудиша. ТА
йстивы любителю разсуди: аще јерејсв влит преходи за
Римсввм Царством: вогдА и Аво јест то царство
п“идил и рворил, да иу нит ни ехида остадо? Второ: аще
та вдаст таво преходит: за что јест Коставтив тој висти
рутил? Трепе рисуди: вбво будет спввијши Хрјстово цар-
ство: једа ли пво, да преходит Рисвим царством: или дв
ве преходит.
123
О слйпи и Жни серци, увв»теж Нб за вашу 60,. вне Грекб,ви
свою славу, дест Хрјстос Петра въ Риму и вб въ вб
себй въ сп-
ради Римского царства, своје врхвјерејство тио уств»л,• но
ву ХЕ Петра
8ъ ради сыјето архвјери, от царство мони приправил: въ рви, по-
садил.
и въ оној веливости и мощи прити учинил.
Сдушвј об том ендова, Светого папу, въ бесиде на Безма св:
Хеова папы.
проник а:жтолсви: Где сице говорит:
Всйх тиий свётих празнивов, предрагв брат», вбс м»
јест првч{стев: и једвоје веры благочестје потрбујет, да
језевбди за всЙх спасёвје учвньевб П спомивбјеи,
идб р5достии вершйтсе. Али по всём тби двёшнье прино-
вдвје, ври оного почтовднд, јегбже јест по всём гемиь-
свои вругу ДОСТОјно; ос0бвим и вдест%тим вАшего гр5да ве-
сб,лјеи морвјет б“ти почтовавЬ. Да где изреднйјших апостодов
124