284

В. В. АНИЧКОВЪ.

тый смысл им•Ьељ въ вей разскавъ парня, кап оп

до виой вари и даже до вечера и, вернувшись домой, нашел

постел ипеденатт ребенка, а вблизи доп суди рь,

Е исиљкоо спячю ишодую kpuaB7V.00 очевидно иуд,

поджиди ет 1):

Зајде ме сонце, мие ле, мајко!

На врв планика,

Једне ме щјде, мие ле, мајко,

Друго ме огреја.

Тога п текнв, мие ле, мајво,

Али је вечер.

Заидв• коња, мие ле, мајко,

Дојдов си дома,

Дојдов си дома, мне н, мајво,

В петлни доби,

Портв си најдов, мие п, мајко,

Се затворени.

Заин коња, мие ле, мејко,

Прескочив порти,

Ог си се качив, мие ле, мајко,

На високъ диван.

Оту си најдов, мие п, мајко,

Пуста постеља,

Юко послана, мие ле, мајко,

А не крената.

До постеыта, мие п, мајко,

Мошко-но дете,

Как поввјево, махе ле, мјво,

Неразвфно.

От си издегов, мие ле, мајко,

На мни врата.

1) Ястребовъ, Об. и ивснв, стр. 134—186; Миаојевић, стр. Ш—Ш,

Х П и lbid. ТО--212.