4

вает ее о своем Мать ув%рнет Марка, что

его отец—Вувашин, а не Джидовина Неда. Тогда Марко

'ђдет к Нединому двору и вызывает Двидовину на поеди-

НОЕ. Джидовина принял вызов:

Он изиће на мејдан јуначви;

Марко Неди ријеч проговара:

„Стани мени, Джидовина Недо, .

„Стани, Недо, на тврду белегу,

„Да те бијем лакин

Ал беседи Джидовина Неда:

„Ти мен прво стани на биљегу,

„Да те бијем лавин буздованом,

5Јвре ја сам од тебе

Стал Марко на мы. Бьет его Джидовина буздованом,

Марко принимает удар на свой буздован: сломили буздо-

ван Джидовины, не причинив вреда Марку.

Ал' Кралевићу Марво:

„Стани, Недо, на билету тврду,

„Да те бијем иерним буздованом!

Стаде Неда Марку на билегу,

Диже Марко перна буздована,

Диже Марко, на Шари беседи:

„Аој IIIapo, аој добро моје!

„Добро гледај да погодим Неду,

„Да погодим у чело

Кад је Шарац разумео Марва,

Летну Шара, во по небу звезда;

Ал' зацану Краљевићу Марко,

Па Джидовину Неду,

Удари . га у чело јуначво,

Каво га је лаво ударио,

Оба му ока искочила.

Ал' слеп вија Джидовина Неда,

Да увати Криевића Марка.

Кад се било Марку досадило,

Бегајући испод слепог Неде,

Трае сабљу Ериевићу Марко,