7

О нем тав отзываетса Брацова:

Ја познајем овога јунака,

Који јаше на ђогата,

Оно јесте джидићу Хагане,

Несмијемо жима ударати,

Није шала глава,

Е је Хаган свему граду глава.

Перепечатана в валендар'Ь Херцеговац за 1887 г. N 6.

Ibid. N 8 упоминается юнав Двидић Хасан.

В рукописном сборниЕ'Ь сербских !йсен Брлића, в п.

о женит?ьб'Ь Сибинанина Янва тавже выводится Джидови-

на. Янко зовет в сваты старца Джидовину „од сунац ис-

хода“, Мусу „од по бела дана“ и Кралевича Марка „од

сунац захода“. Джидовина отказываетса „јер је с

Марком у завади„. однако посгЬ Приходит:

Навуво се црни обячина,

Навуво се од сунац' исхода;

То не био црни облачина,

Већ то био стари Джидовина.

И. Руварац. Две студентсве расправе. Нов-

Сад 1884, стр. 58.

„Кралевић Марво и джидов“, (Hrvat8ke пат. рјевте,

sakupljenje stranom ро primorju, а Btranom ро granici.

Sabr. St. Maiurani6. U Senju 1876 г., N З), развиваю-

щаа мотив п%сни Морн. Вува: М. Крал. и ђемо Брђанин

(II, N 68), выводит „старца Дкидовина“. Рано Мар-

во на своем великом П'ђгом; завричала ему вила с высо-

вих планин:

Богои брате, Криевићу Марво!

Данас хоћеш бит савезан Марко:

Срести ће те джидовине стари

А на своме

Он ће тебе

Марво отвђчал вилъ,

торый бы связал его.

вилось.

Кад појаха

великоне вранцу

савезати, Марко!

что еще не родили такой юнак, во-

Однако, npepa0Hie виды испол-

мало понаприда,