12

собе у собу, али не нађе никога. Врати се натраг и ива-

опет пред дворе на поље; — Е.ад тамо, а оно дошли

джинови из лова, па сели те се пред двором одмарају.

ћосо им назове Бога, а они му лепо прихвате, и запита-

ју та, вога трии? На то им ћосо отговори, да је пошао

да трази себи равне другове. „Ево, ми смок, одговоре

му джинове. За тим се стану надметати, воји је најбољи

јунав, и почну најпрве савијати врхове од дрва. Један од

джинова савије врх од ненога дрвета и да ћоси, да при-

држи. ТбЛЬЕО что ћоса схватилса за верхушву дерева, как

его перебросило на другую сторону. ћосо упал, но на

счастье попал на зайца и поймал его. Джинови стали

сиВатьсд из ћосы, но он их уйрал, что сдгЬлал это на-

рочно, чтобы поймать зайца,—и выпустил зайца ...

и сви

се джинови зачуде, вад виде зеца жива; и привнаду, да

је боли јунав од них. Потом стали бросать вини. До-

шла очередь до ћосы. Ухватилс.а ћоса за вамень об'ђими

рувами, не мог и с мђста его сдвинуть и стал озираться

вокруг. Джинови спросили, что он дЬает. ћоса отйтил:

„гледам, на Е0ју ћу страну да бации овај камен, па бих

xrw бацити на оно брдо овамо, него ми је жао, да по-

лупам оне ставлене дворец. „Не, повичу сви джинови

уппшени, видимо, да си боли јунав од нас“. СЪли джи-

нови обВдать, а ћосу послали за водой и дали ему „би-

водсву“ кожу дла воды. ћосо, воторый едва нес порож-

нюю вожу, взал заступ, подошел Е и стал вопать

ров. Долго ждали ћосу джинови. Наконец послали одного

поснотфть, что он дьает. На вопрос джина, ћосо отй-

тих, что он хочет „да повратим читаву реву, па да нам

буде за свавог доста“. Некогда было ждать двину, напол-

нил он Mix водой и сам отнес. Потом отправили ћосу

в Мс за дровами. ћосо стане с једним влупчетом вод

једнога дрвета, свеза га за нега и стане око целе шуме

концеи обавијати. При%авшему двину ћосо сказал, что

хочет стануть весь лвс на дрова, чтобы надолго стало...

И т. д. Ночью джины хотЬли убить его; но он ЛОВЕО

положил на свою постель вмђсто себа володу и покрыл