10

Продире се са вона дорина:

„Копилане, Смедеревац ђуро!

„Јеси д' дома на бијелј Вуди?

„Изиђи ни, прихвати парипа“.

Нефтно было ђуру, однако он вышел, принял его во-

на и ввел в конюшню, а туров пошел на блую вулу,

Па Цеде за пуну трпезу,

Сви му гости на ноге СЕОЧИЈИ,

Дов турету мјесто направили.

Па завива Смедеревац ђуру:

„Служи, море, вино и

Свијем Ђуро по реду служаше,

По најприје Джидовини Неду;

Недо пије, ништа не говори.

Кад другоме воме чаша дође,

Што уз чашу здравити ваљаде,

То нивавву зборити не даде,

Ни спомињат' Бога истинога,

Мидог Бога, ни светог ђорђија,

Ни дијепо домаћинсво здраие.

Горько стало Ђуру видђть это, вышел он в другую вои-

нату и вейл своей жен'ђ Ерингь выйти с полной чашей

вина на дорогу: быть может, пошлет Бог какого-либо юна-

ва, тогда пусть она поднесет ему вина и позовет на по-

мощь. Вышла Ерина на зеленый путь, и Бог ей послад

Лютицу Богдана. Услышав от Ерины про горе ђура, Лю-

тща Богдан пйхал в его вулЪ. ђуро его встфтил ла-

СЕОВО. Богдан взошед на кулу и, .не обращая

на Джидовина, занал М'ђсто. А вогда Недо незахо%л

снять шапви, когда поминал Бога и св.

На нег Богдан очи исвоаачи,

Пав му силе иза себе баци:

„Свини вапу, силна

А туре се луто догодило,

Пав из руке чаше потурише.

„Стани, море, Хутица Богдане,

„Сад ће бити славе и