— 88 —

Правда.

Прауда—груба да Вогу мила.

ПраУды у Вога, да у мине намнога, да у маей жонви, да у

маихъ дјтывъ, да у Питра, да у Паула.

Гаварить буду прауду: умирать нада.

Тижало таршЬть нипрауду, а хто пиринясеть ае,—ина

запрауды.

ВО абава

И швть нада ужчи.

Зашнъ ходить бизъ вавђнъ.

Сдова сляпымъ мавымъ абсгвина.

За прауду Гаспоть пасыдаить прауду.

Нихай жа Гаспсгь пашлбть за ят прауду (доброе по-

0HHio).

Гаварить нада и туды, и сюды (о посредничмвгђ).

Всё знаить: ни на каду—тутъ быль (свидјтедь).

На прауду рячей мала.

Прауда вмду пиритагнить.

Хто врёть, тэй денежки бяреть.

Люди дожъ—и мы тожъ.

И саурёть—нидорга вазьметь.

Душа судьбу сваю слышить.

Гаварила диха, што на быть дабру.

Серца чууствуить, умъ ни панимаить.

почтен:е.

Уйга ни

Гадава ать пакдона ни балить.