— 82 —

'Всть хачу. Разинь ротъ: я ускачу.

Скакни да неба: тада дамъ хтЬба.

Кушайтя да хазяина слушайтя.

Уставай съ застолья, вада хазяйка хвартук)мъ триханёть.

Кагда молодые у харошимъ

Куда ты лјзишъ? Ища хазяйка хвартукђмъ ни трихан\ла.

На нашу ужъ ни нада ножъ—падьцы заложъ.

Ударь па спйни—усимъ па скйби (объ неудавшемся XJb6rb).

Хл%бъ-содь! Просимъ пакушать.

ХМбъ да соль! Спасиба за добрыя слова, добрый чилавТкъ.

ХшЬбъ да соль! Ядимъ да свой, а ты у парози пастой.

вамъ у чарку!

Губи ня вгЬрь, тольки кь роту примјрь.

Ня 'ћда, ни магла—пайдИа, спать лигда.

—ни лумать, а ноживамъ разрјзать.—

—«Бохъ лумм и намъ даваУ.»—

Соли нима! А ты клечикамъ изъ барана пасали.

Ш;рна, хто паладгђлъ•. застрядъ кусовъ у 1юти и ня йдеть.

панами-•-аташди свиньними. (Когда посл'1; об'ђда лћятся

столь убирать).

Благадарю за

Благадарю панамарю, што ва уси

Чарычва катокъ, варашися у ратокъ.

Сахарымъ у душу.

Штобъ рюмычка, даль Бохъ, скрозь тябе прайшда.

Просимъ 'ђсть! Да нейди сгЬсть.

Хто хлма-соли ни Уважаить, таго Бохъ за няводьника щитаить.

Хто посли алда сна ни ужийить, саго Бохъ за нявольнпка

ЩИТаИТЬ.

Дай Бохъ мт;равую сыть: сахару кусъ, а саломы возъ.

Уси на сонца роуна глядимъ—няроуна пьёмъ и ядимъ.

Харашо была да близка дно.

С'Ьли Шсть да нейди сђсть.

Хл'Ьбъ на стадђ, руки свае.

Ня IIiY бы, ни Л, а у бясгЬди пасядгьу.

Спасиба стаду и скамейки и усвй сямейви.

Спасиба усей гурьби и хазаину.

Усимъ па семь, хавяину 8, хазяйки 9, што роуна Д'ђлить.

Наваримъ гароху, пакажимъ дарогу.

Гуща датой ни разганяить, а у кучу сабираить.