.148

Е. В. АНИЧКОВЪ.

Цвеће береје, цвеће береје

Вевци вијеје

Венци вијеје, венци вијеје

На мошки деца 1).

(«Собириося двтсти д%вушекъ и триста молодокъ, онт поймть

нарвать травку; дв±сти дввушекъ копають травки, триста моло-

докъ собирають цв%ты; собирають цв±ты и вьютъ в±аки џя

маљчиковъ»). Своеобразная и не вполн± понятная особенность

этого обряда идти «за бидячки» заключается въ томъ, что соби-

раются цв%ты не только BeceHHie, но и старые YIb.rhBulie еще

съ осени. этой черты заиечатйно впожЬ ясно

въ одной биярской 1Њсн% старой изображается раз-

говоръ юрьевскаго цв%тка съ купальскимъ.

Две се цвеће сговаривале

Једно бело друго црвено.

Бело цвеће ћурђевско,

А црвено Иван-денско.

Беле цвеће говорило,

Бело цвеће по ћурђевско

Тај ћурђевак и беле ружа:

«Бизе тебе рујно цвеће.

Што ти цутиш стреде лето,

Огреде лето на ћюрћев ден,

А ја пула стреде зима,

Стреде зима коложига.

Мене беру старе жене,

Старе жене стари љуђе,

А тебека ти јунаци

Да ти носу под Фесови.

Ти јунаци млади храбри... 2).

1) Ястребовъ, стр. 147; ср. StojanoviC, стр. 60.

2) Мидојевић, стр. 167—168, 216; ср. Ястребовъ, стр. 149; ср.

бом•арск. вар. И диевъ Сб. отъ вар. умотв. стр. 279—Ы, 242; сх.

сюжеть въ хазарскихъ п. Шапкаревъ.Сб. отъ бот. вар. умот стр. Я,

89 в стр. 96, 104.